Климатске промене последњих година су све више у центру пажње када је у питању пољопривреда. О њима се прича на нивоу читаве планете, а пре свега како се оне рефлектују на пољопривредну производњу. Како наглашава Срђан Цветковић, стручни сарадник за ратарство у ПССС Књажевац, у последњих око 140 година колико се раде мерења, наша планета се загрејала глобално за један степен, а предвиђања су да до краја овог века то буде и преко два и по до три степена што је превише и што ће у великој мери утицати на све екосистеме на планети.
Он упозорава да, када говоримо о климатским променама, не мисли се само на пораст температуре већ промене у клими имају велике последице на количину и интензитет падавина. Нажалост, по његовом мишљењу, природу ових промена је теже предвидети него остале последице климатских промена, и у зависности од тога који део планете посебно посматрамо, ефекти могу бити врло различити.
– Оно што је засигурно и што се зна јесте да ће у будућности суви региони постати још сувљи, а они влажни имати све више падавина. Генерално гледано, са топлијом климом се повећавају шансе да се догоде и екстремни временски догађаји. Сведоци смо појаве торнада и олуја у Европи што до скоро било незамисливо, јер су таква дешавања била везана за континент Северну Америку и слична подручја. Ако не смањимо као човечанство емисију ефекта стаклене баште, пре свега угљен-диоксида и осталих гасова у годинама које долазе, очекују нас, нажалост, чешће суше и поплаве, као и снажније олује и непогоде – истиче овај пољопривредни стручњак.
Цветковић, говорећи о дешавањима код нас, упозорава да природне непогоде у ратарству и повртарству у нашој земљи имају за последицу стрес биљака, отежане агро-еколошке услове за производњу и немогућност да се примене агротехничке мере и савремене технологије.
– Када поједини климатски чиниоци варирају тако што достигну или превазилазе оптималне потребе биљака, онда долази до њиховог стреса што у крајњој линији доводи до смањења приноса и квалитета производа. Шта изазива заправо стрес. Долази до промрзлина, до некрозе ткива, изумирања усева, до хлороза, слабије оплодње, до слабијег усвајања хранива, смањеног приноса и пораста, до полегања усева, скраћеног периода наливања зрна, до штурог зрна, а све то у крајњој линији доводи до смањења приноса и квалитета зрна и плодова – наводи дуги списак негативних појава услед промене климе стручњак из ПССС Књажевац.
Очито да се наши пољопривредници и струка морају носити са климатским променама и адаптирати на нове услове уз примену одговарајућих мера.
– То су мере прилагођавања пољопривредне производње на новонастале услове, на промене у области климе и те мере адаптације морају да се спроводе систематски и треба да узму у обзир све претње које долазе, као и све угрожене пољопривредне секторе. Клима не утиче само на ратарско-повртарску и воћарску производњу, већ и на сточарство – закључује Срђан Цветковић, који као саветодавац и на терену уочава промене и потребе да се на њих реагује.
Сутра како де се сектор пољопривреде прилагоди климатским променама
