У црквици посвећеној Пресветој Богородици на Лептерији, у Сокобањи, обележен је празник, у народу познат, као Мала Госпојина. Овај празник, који спада у ред највећих црквених празника, прослављен је уз присуство великог броја верника и светом литургијом у овом лепом храму.
Храм се налази се на Лептерији, а удаљен је на свега два и по километара од Сокобање. Обновљен је у новије време. Постојао је и раније, а на основу археолошких доказа, пронађених темеља и гробница, саграђена је и ова нова црква која се попут неизоставног дела уклопила у овај природом и старином богат врт.
– Писаних података о постанку овога светога храма нажалост нема. Постоји један запис у архиву града Ниша, где се помиње да су 1413. године први пут Турци од Књажевца ушли у Сокобању. Срби су им пружили отпор, у близини, на месту званом Превалац. Турци су уништили све храмове у Сокобањи, а жене и девојке одвели су чак у Анадолију. Након тога су ови простори остали празни скоро два века све до друге сеобе 1725. године – каже отац Петар Милинковић, протојереј-ставрофор.
Предео Лептерије богат је остацима из тих давних времена наше прошлости. Неке су сакривене толико добро од погледа, да их је веома тешко и пронаћи. Има података који указују на могућност постојања богомоље у 13. и с почетка 14. века, обнављане од стране ктитора Стефана и Вука, синова цара Лазара. Према речима оца Петра Милинковића, храм је постојао и раније, највероватније још за време цара Константина.
– За време Диоклецијана утврђиван је Сокоград. Тада је носио назив ‘Соколица’. Чак и река коју ми данас зовемо Моравица, у тадашње време звала се Соколица. Овде на Лептерији било је утврђено насеље и каже се да је у овом делу било пет храмова. Темељи овога храма су откопани и почела је обнова. Приликом обнове овога храма, откопани су и гробови,који можда датирају чак из римскога доба.
Идеја о обнови храма јавила се још 1972. године. Тек негде осамдесетих година прошлога века, кренуло се са изградњом ове цркве на темељима који су претходно пронађени. Јавили су се и ктитори, људи добре воље, који су грађевинским материјалом и својим ангажовањем помогли да се почне са изградњом.
– Морам вам рећи да је овај храм подигнут за 42 дана. Касније су урађени потпорни зидови и доведена је вода. Направљена је чесма од сиге – присећа се отац Петар Милинковић тих давних година.
Недалеко од саме цркве, у високој гори, у камену се сакрила Богородица у стени. Ту подкапину са обрисима мајке са дететом у наручју најбоље је описао народ кроз своје легенде и приче. Према једној, лик је настао када је Богородица бежала од Римских војника. Спас је нашла у загрљају стене, а након њеног одласка, остао је овај лик дубоко уклесан у камену. Друга легенда ставља ове догађаје у период освајања Сокограда од стране Турака, као одговор небеса на рушење хришћанских храмова.
– Има једна изрека, дивна, у Светом Писму, ‘Кад људи престану да хвале господа, камење ће проговорити’. Тако дословце пише. И заиста овде близу нас, у стени се јасно очитава Пресвета Богородица која у наручју држи Христа… У камену. Одмах прекопута. Она се види одавде. Значи имају везу своју. Тако да ипак и господ је показао своју милост, нарочито Пресвета Богородица, којој данас одајемо хвалу кроз песме и молитве свих оних који долазе са жељом да умири овај свет и да свима који долазе овде и онима који не могу да дођу, али знају за ово место, подари здравље, радост и свако добро на много година – речима и жељом завршава отац Петар Милинковић, протојереј-ставрофор.
Више о овој цркви, њеној историји и изградњи, можете погледати у интервјуу са оцем Петром Милинковићем у прилогу:
