U crkvici posvećenoj Presvetoj Bogorodici na Lepteriji, u Sokobanji, obeležen je praznik, u narodu poznat, kao Mala Gospojina. Ovaj praznik, koji spada u red najvećih crkvenih praznika, proslavljen je uz prisustvo velikog broja vernika i svetom liturgijom u ovom lepom hramu.
Hram se nalazi se na Lepteriji, a udaljen je na svega dva i po kilometara od Sokobanje. Obnovljen je u novije vreme. Postojao je i ranije, a na osnovu arheoloških dokaza, pronađenih temelja i grobnica, sagrađena je i ova nova crkva koja se poput neizostavnog dela uklopila u ovaj prirodom i starinom bogat vrt.
– Pisanih podataka o postanku ovoga svetoga hrama nažalost nema. Postoji jedan zapis u arhivu grada Niša, gde se pominje da su 1413. godine prvi put Turci od Knjaževca ušli u Sokobanju. Srbi su im pružili otpor, u blizini, na mestu zvanom Prevalac. Turci su uništili sve hramove u Sokobanji, a žene i devojke odveli su čak u Anadoliju. Nakon toga su ovi prostori ostali prazni skoro dva veka sve do druge seobe 1725. godine – kaže otac Petar Milinković, protojerej-stavrofor.
Predeo Lepterije bogat je ostacima iz tih davnih vremena naše prošlosti. Neke su sakrivene toliko dobro od pogleda, da ih je veoma teško i pronaći. Ima podataka koji ukazuju na mogućnost postojanja bogomolje u 13. i s početka 14. veka, obnavljane od strane ktitora Stefana i Vuka, sinova cara Lazara. Prema rečima oca Petra Milinkovića, hram je postojao i ranije, najverovatnije još za vreme cara Konstantina.
– Za vreme Dioklecijana utvrđivan je Sokograd. Tada je nosio naziv ‘Sokolica’. Čak i reka koju mi danas zovemo Moravica, u tadašnje vreme zvala se Sokolica. Ovde na Lepteriji bilo je utvrđeno naselje i kaže se da je u ovom delu bilo pet hramova. Temelji ovoga hrama su otkopani i počela je obnova. Prilikom obnove ovoga hrama, otkopani su i grobovi,koji možda datiraju čak iz rimskoga doba.
Ideja o obnovi hrama javila se još 1972. godine. Tek negde osamdesetih godina prošloga veka, krenulo se sa izgradnjom ove crkve na temeljima koji su prethodno pronađeni. Javili su se i ktitori, ljudi dobre volje, koji su građevinskim materijalom i svojim angažovanjem pomogli da se počne sa izgradnjom.
– Moram vam reći da je ovaj hram podignut za 42 dana. Kasnije su urađeni potporni zidovi i dovedena je voda. Napravljena je česma od sige – priseća se otac Petar Milinković tih davnih godina.
Nedaleko od same crkve, u visokoj gori, u kamenu se sakrila Bogorodica u steni. Tu podkapinu sa obrisima majke sa detetom u naručju najbolje je opisao narod kroz svoje legende i priče. Prema jednoj, lik je nastao kada je Bogorodica bežala od Rimskih vojnika. Spas je našla u zagrljaju stene, a nakon njenog odlaska, ostao je ovaj lik duboko uklesan u kamenu. Druga legenda stavlja ove događaje u period osvajanja Sokograda od strane Turaka, kao odgovor nebesa na rušenje hrišćanskih hramova.
– Ima jedna izreka, divna, u Svetom Pismu, ‘Kad ljudi prestanu da hvale gospoda, kamenje će progovoriti’. Tako doslovce piše. I zaista ovde blizu nas, u steni se jasno očitava Presveta Bogorodica koja u naručju drži Hrista… U kamenu. Odmah prekoputa. Ona se vidi odavde. Znači imaju vezu svoju. Tako da ipak i gospod je pokazao svoju milost, naročito Presveta Bogorodica, kojoj danas odajemo hvalu kroz pesme i molitve svih onih koji dolaze sa željom da umiri ovaj svet i da svima koji dolaze ovde i onima koji ne mogu da dođu, ali znaju za ovo mesto, podari zdravlje, radost i svako dobro na mnogo godina – rečima i željom završava otac Petar Milinković, protojerej-stavrofor.
Više o ovoj crkvi, njenoj istoriji i izgradnji, možete pogledati u intervjuu sa ocem Petrom Milinkovićem u prilogu:
