Сокобањско село и бања Јошаница, познато по лековитим термоминералним изворима, може се похвалити и чињеницом да је насеље сокобањског краја са највише цркава. У овом селу, које је према последњем попису имало око 500 становника, изграђене су четири цркве, а једна од њих је међу најстаријим у Тимочкој епархији.
У порти Цркве Успења Пресвете Богородице из 14. века налази се и светиња изграђена 1899. године, посвећена Светом Димитрију, у којој се редовно одржавају богослужења.
– Црква је једнобродна, са олатарским делом и припратом, која раније није постојала, већ је накнадно дограђена заједно са звоником, јер је претходни звоник био дрвени, као што је и у Врмџи. Чак ни колега који је био овде у парохији пре мене није затекао тај звоник, већ је нови озидан 1977. и 1978. године. У сарадњи са Заводом за заштиту споменика Ниш урадили смо пројекат, како бисмо први део уредили као припрату и добили тај заједнички простор који се везује за цркву – појашњава протојереј-ставрофор Љубомир Јовановић, парох први јошанички.
Надомак цркве налазио се и Парохијски дом из 1837. године, сазидан од блата и сламе и покривен ћеремидом. Иако направљен од слабих материјала, објекат је одолевао времену све до пре неколико месеци. По речима оца Љубе, услед изненадног пожара, зграда је претрпела значајна оштећења.
– Не знамо ни сами како и на који начин је дошло до пожара. Чак ни ватрогасци који су гасили ватру нису могли да утврде одакле је пламен кренуо и како се објекат запалио, с обзиром на то да је струја искључена још 2010. године, кад смо радили претрес крова и сређивали фасаду на великом храму. Надам се, уз помоћ Божију, а и уз помоћ нашег народа, да ћемо успети да је вратимо у првобитно стање – каже јошанички парох, уздајући се у добру вољу верника и народа.
У овом простору била је смештена и етнографска збирка, чији су експонати, на срећу сачувани. Од ватрене стихије заштићена је и црквена библиотека, која чека нека срећнија времена да се поново нађе на полицама, нудећи будућим генерацијама могућност да кроз писане трагове спознају мудрости својих предака.
У селу Јошаници налазе се још две светиње. Једна је посвећена Усековању Светог Јована Претече и подигнута је седамдесетих година прошлог века на темељима старог храма. Неки од верника већ су се пријавили да осликају иконостас и унутрашњост храма, радосно преноси отац Љуба, изражавајући наду да ће наредне године храм бити освештан уз благослов епископа тимочког. Друга црква, посвећена Лазаровој суботи је најновијег датума, а подигла ју је мештанка. У овој светињи мештани се окупљају на Врбицу.
– Њу је подигла тетка Вида, наш добротвор, од сопствених средстава. У цркви се служба одржава једном годишње с обзиром на то да је простор мали, па народ више стоји напољу него у самом храму – каже свештеник.
Поред светиња које потичу из различитих периода, а које заједно сведоче о духовности и вери на овим просторима, испод парохијског дома налази се и стари запис, храст за који отац Љуба наводи да, према сазнањима, има између 400 и 450 година.
