На петнаестак километара од Сокобање, у сликовитом амбијенту села и бање Јошаница, налази се светиња стара више од шест векова. Црква Успења Пресвете Богородице, смештена у самом центру села, једна је од најстаријих и најзначајнијих на подручју Тимочке епархије. Њено постојање везује се за период након Косовског боја, а изградња за 14. век. У појединим сачуваним записима помиње се година 1396, која се доводи у везу са почетком њене градње.
Постоје нека тумачења и о старијем пореклу цркве. Због сличности са црквом Светих апостола Петра и Павла у Расу, која потиче из 11. века, претпоставка је да ова светиња у Јошаници може датирати из истог периода.
Црква Успења је као споменик културе стављена под заштиту Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Протојереј-ставрофор Љубомир Јовановић, парох први јошанички, каже да је Црква Успења Пресвете Богородице бисер Тимочке епархије. „Овде су људи и у тим временима, кад је било тешко саградити овакву светињу, направили један драгуљ који имамо и који треба да сачувамоˮ, поручује свештеник.
Упечатљив фрескопис и приказ Христа као старца
Светињу, сазидану од камена, посебно краси упечатљив иконостас и веома леп фрескопис, о чијим ствараоцима нису забележени подаци. Српско фрескосликарство током 14. века, у време када је саграђена Црква Успења Пресвете Богородице у Јошаници, назива се златним добом, односно периодом византијског ренесансног стила. Обележава га раскошан реализам који носи снажну емоционалну дубину и изражен наратив.
Фреске су рађене по узору на оне у великим средњевековним манастирима, попут царских лаври, Жиче и Студенице. Отац Љуба, парох јошанички, каже да се на фрескама види велико искуство и знање у њиховој изради. Међутим, неке од њих претрпеле су значајна оштећења.
– Завод за заштиту споменика радио је нешто на цркви још 1984. године, када је овде службовао мој претходник. Обезбедили смо простор да вода не улази под цркву, тако да нема влаге у унутрашњости, али су фреске доста оштећене јер је црква имала трагедију у свом постојању – наводи отац Љуба.
Најзапаженија је икона на којој је Исус Христ приказан у три животна доба, као дечак, као одрастао човек у периоду страдања и, што је необично и несвакидашње, као старац.
Припрата цркве, саграђена од камена у истом периоду као и црква, страдала је током ратних страхота. Темељи припрате откривени су 1984. године, када је црква стављена под заштиту као споменик културе, а припрата делимично реконструисана. Отац Љуба каже да трагови две фреске које су видљиве на улазу доказују да је и припрата била осликана.
– Имала је своје фреске које су, нажалост, пропале, као и кровни део, и уопште бочни зидови. Овде су само темељи. Тај део испред цркве су урадили из Завода, сличним каменом, како би се сачувала аутентичност тог времена – наводи свештеник.
Црква је више пута паљена, најпре за време Турака, затим током балканских ратова, а није била поштеђена ни за време Другог светског рата. Све то оставило је трагове на полусводу и фрескама, које су делимично очишћене и рестауриране.
– Данас је дошло друго време, када заводи више не могу да финансирају те радове да би се наставили и сачували. С обзиром на то да имамо значајан сакрални објекат снажно везан за Велику Госпојину, празник ове цркве и где је велика присутност Пресвете Мајке Богородице – наводи отац Љуба.
Чуда Божија и духовни мир
За Цркву Успења Пресвете Богородице везују се бројна сведочанства. Сам простор одише миром, а отац Љуба сведочио је многим оздрављењима.
– Једна девојчица нам је проходала прошле године овде. Бацила је протезу, целивајући икону Пресвете Мајке Богородице. Дошла је овде у храм са мамом, девојчица од три, четри године. Имали смо и молитве људима који су тражили неку врсту психијатријске помоћи. Ми, као духовни лекари, са Теолошким факултетом и са завршеним верским школама, дужни смо да учинимо те молитве које људи траже од нас. И онда Господ покаже своју љубав и милост и да нам то излечење – преноси свештеник.
Иако у цркви тренутно нема богослужења, верници је често посећују јер, по причи свештеника, овде осећају духовни мир који је потребан сваком човеку, посебно у време када су економски проблеми постали најважнији, а наразумевање међу људима све израженије.
– Никако да дође она права ствар коју је Господ благословио да буде љубав међу људима, истина и мир – каже отац Љуба, уз веру да ће се Божја воља и остварити.
Бања Јошаница и лековите воде
И сама бања Јошаница је Богом дано место, познато по лековитим водама и блату, чија историја сеже у 3. века нове ере. Овде су се лечили Римљани, крећући у походе према Кладову и Румунији. Термални извори били су део уређеног комплекса са стационаром и амбулантом, а вода са пет лековитих извора користила се искључиво по препоруци лекара.
Поред сумпорне и гвоздених, стомачне и црвене, чија је благодат повољна у лечењу болести бубрега, уринарних путева, желуца и кожних болести, лековито дејство везује се и за воду која извире у близини цркве.
– Многи људи који имају проблем са очним видом, ту су се умивали и та света вода им је помогла. Она пролази испод Светог престола и долази у део где се вода задржава неко време. Некада потпуно нестане, па се поново појави, с обзиром на временске услове – прича нам отац Љуба.
Материјал са фресака за лечење вида
На већини фресака уочљива су оштећења управо у пределу очију светитеља. Парох јошанички наводи да су људи оболели од очних болести веровали да, ако узму део материјала са ока светитеља и ставе га на своје очи, могу повратити вид.
– То су људи сматрали, с обзиром да је Бог велики и да нам увек помогне у сваком смислу, кад год тражимо неку праву милост или неко излечење. Многи су повратили себи вид, што је јако битно. И у неким другим манастирима и црквама постоји таква једна традиција. Људи су то чинили кроз историјат наше Свете цркве – објашњава свештеник.
Са поносом нам показује и два мозаика на великој каменој капији на улазу у порту, поклон његовог пријатеља, свештеника из манастира у Бачкој. Један приказује Пресвету Богородицу, а други Светог Димитрија, коме је посвећен сеоски храм из 19. века саграђен у истој порти.
Црква Успења Пресвете Богородице је још један споменик културе и сведок вере на овим просторима. Отац Љуба каже да се због оштећења царских двери у цркви тренутно не врши служба, изражавајући велику жељу да се она обнове и да се и у овој светињи на молитвеном обреду поново окупе верници.
