Promocija romana „Ispovest Zone Zamfirove” autorke Dušice Milanović Marike održana je juče u Galeriji-legatu „Milun Mitrović”. Ovo je istinita priča o Zoni Zamfirovoj, ko je stvarno bila, kako je živela i koga je volela i predstavlja kraj trilogije jednog od najomiljenijih ženskih likova srpske književnosti.
Posle Sremčevog romana „Zona Zamfirova” i Marikinog romana „Zona Zamfirova-šta je bilo posle”, koji je u najnovijem izdanju dobio ime „Dukat i divlji pelin”, nastao je i ovaj roman iste autorke zasnovan na istorijskim izvorima i svedočenjima Zoninih potomaka Zorana Grbića, Zoninog unuka od sina i Nebojše Kijametovića, njenog bratanca.
Autorka kaže da se ovom knjigom rastajemo od Zone Zamfirove, mitske junakinje koja više od sto godina zaokuplja pažnju čitalaca. Marika ističe da postoji još jedna Zona, ona koja ima pravo na istinu i da je pravedno da njena reč bude poslednja.
Prethodna knjiga naše sagovornice, po kojoj je snimljen i film Zona Zamfirova 2 – Vrati se Zone zapravo je humoristični roman pun smeha i optimizma. Novi roman je realističan u njemu, takođe, ima smeha i dogodovština, ali i tuge i sete jer je život prave Zone bio težak.
Jevrosima sa Kosova
Autorka kaže da Zona nije niško devojče kako se decenijama mislilo, već izbeglica sa Kosova koja je u Beograd u kome je ostala do kraja života, došla za vreme Prvog svetskog rata. Njeno pravo ime bilo je Jevrosima Kijametović, a celu priču Sremac je čuo od Branislava Nušića, koji je krajem devetnaestog veka bio srpski konzul u Prištini. Nušić se u ovom gradu družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem 13 dece, među kojima je bila Jevrosima, kao jedino žensko dete.
Dušica Milanović ističe da je imala i potrebu da se na ovaj način i ovim romanom oduži Zoni Zamfirovoj i njenom liku.
I pored kiše i meča između Srbije i Brazila na Svetskom prvenstvu u fudbalu, promociji je prisustvovao veliki broj građana, koji su na kraju imala i dosta pitanja za autorku i time pokazali da interesovanje za lik Zone zaista ne jenjava.
Dušica Milanović Marika rodom je iz Sokobanje i kaže da joj je zato bila velika čast i zadovoljstvo da upravo u gradu svog rođenja promoviše novi roman. U Beogradu je diplomirala na departmanu za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu. Nastavak Sremčevog romana objavila je 2005. godine pod pseudonimom Stevana Sremac. Pod ovim pseudonimom objavljivala je do 2010, od kada piše i objavljuje pod svojim pravim imenom.
Na sinoćnoj promociji. Deo iz Sremčevog romana i deo iz romana „Ispovest” naše sagovornice govorila je i čitala mlada glumica Aleksandra Nikodijević, a stare pesme iz Kosovskog kraja pevala je Simona Jakšić.
Foto i video: Kristijan Đorđević
