Промоција романа „Исповест Зоне Замфирове” ауторке Душице Милановић Марике одржана је јуче у Галерији-легату „Милун Митровић”. Ово је истинита прича о Зони Замфировој, ко је стварно била, како је живела и кога је волела и представља крај трилогије једног од најомиљенијих женских ликова српске књижевности.
После Сремчевог романа „Зона Замфирова” и Марикиног романа „Зона Замфирова-шта је било после”, који је у најновијем издању добио име „Дукат и дивљи пелин”, настао је и овај роман исте ауторке заснован на историјским изворима и сведочењима Зониних потомака Зорана Грбића, Зониног унука од сина и Небојше Кијаметовића, њеног братанца.
Ауторка каже да се овом књигом растајемо од Зоне Замфирове, митске јунакиње која више од сто година заокупља пажњу читалаца. Марика истиче да постоји још једна Зона, она која има право на истину и да је праведно да њена реч буде последња.
Претходна књига наше саговорнице, по којој је снимљен и филм Зона Замфирова 2 – Врати се Зоне заправо је хумористични роман пун смеха и оптимизма. Нови роман је реалистичан у њему, такође, има смеха и догодовштина, али и туге и сете јер је живот праве Зоне био тежак.
Јевросима са Косова
Ауторка каже да Зона није нишко девојче како се деценијама мислило, већ избеглица са Косова која је у Београд у коме је остала до краја живота, дошла за време Првог светског рата. Њено право име било је Јевросима Кијаметовић, а целу причу Сремац је чуо од Бранислава Нушића, који је крајем деветнаестог века био српски конзул у Приштини. Нушић се у овом граду дружио са виђенијим Србима, а посебно са чорбаџи Замфиром Кијаметовићем, оцем 13 деце, међу којима је била Јевросима, као једино женско дете.
Душица Милановић истиче да је имала и потребу да се на овај начин и овим романом одужи Зони Замфировој и њеном лику.
И поред кише и меча између Србије и Бразила на Светском првенству у фудбалу, промоцији је присуствовао велики број грађана, који су на крају имала и доста питања за ауторку и тиме показали да интересовање за лик Зоне заиста не јењава.
Душица Милановић Марика родом је из Сокобање и каже да јој је зато била велика част и задовољство да управо у граду свог рођења промовише нови роман. У Београду је дипломирала на департману за српски језик и књижевност на Филолошком факултету. Наставак Сремчевог романа објавила је 2005. године под псеудонимом Стевана Сремац. Под овим псеудонимом објављивала је до 2010, од када пише и објављује под својим правим именом.
На синоћној промоцији. Део из Сремчевог романа и део из романа „Исповест” наше саговорнице говорила је и читала млада глумица Александра Никодијевић, а старе песме из Косовског краја певала је Симона Јакшић.
Фото и видео: Кристијан Ђорђевић
