Синоћ и прексиноћ Сокобања је била у знаку позоришта, па овдашњу публику ни снежне падавине нису спречиле да на претпремијери и премијери представе „Гороцветˮ испуни до последњег места салу Биоскопа „Моравицаˮ. Гледаоцима су ту подршку на најбољи начин узвратили глумци Милош Младеновић, Милена Миленковић, Владимир Милосављевић, Марко Божиновић, Ксенија Милосављевић, Тамара Миловановић, Ненад Станисављевић и Сања Алковић, чланови аматерског „СБˮ позоришта, који су скоро маестрално одиграли овај комад за који текст и режију потписује театролог др Миливоје Млађеновић из Сомбора.
Представа „Гороцветˮ је продукциони позоришни првенац Културног центра Сокобања који је суфинансиран од стране Министарства културе. Да је ова сокобањска установа направила прави потез указују дуготрајни аплаузи на крају обе вечери, а и они које је публика поделила током трајања комада.
Иако је ова позоришна прича смештена на Ртњу, настала након једне новинске вести од 2012. године о могућности смака света који ће, наводно, преживети само они који се нађу на овој планини, писац је у њој описао догађаје и наше карактере, као и друштвене односе, и она може да буде слика и сваког нашег малог места, па и шире.
Како сам аутор и редитељ др Млађеновић напомиње, комад је нека врста нашег чистилишта у време невољно, у време када вас задеси велика опасност. Једна групица људи разних карактера, разних преференција нашла се на Ртњу тражећи спас и сви они имају своје проблеме, емотивне, своје људске карактере који су различитог соја, различитог кова, али се они разоткривају потпуно у тој непосредној слутњи велике погибељи, односно те апокалипсе, смака света, и зато се они и разуздавају као што се разуздавају и у Бокачу и Декамерону.
Као и у делу из 14. века „Декамеронˮ, збирци од 100 новела коју је написао италијански аутор Ђовани Бокачо, тако и Млађеновићев „Гороцветˮ има облике од еротског до трагичног, теме су љубавне, друштвене, савремене које се тичу скоро сваког сегмента живота и локалне, а и шире заједнице. Наравно, никоме разумном не пада на памет да упоређује причу са Ртња са великим уметничким делом и важним историјским сведоком живота у 14. веку „Декамеронˮ, који у преводу значи 10 дана, већ се само указује на препознатљиве сличности у вођењу радње и у постизању забавног карактера говорећи о озбиљним друштвеним и личним темама.
Уз добро постављену сцену која би, да није било вештог редитељског рукописа, била тесна за осам актера, глумци су се у игрању укључивали из публике. Треба напоменути и Млађеновићево ненаметљиво увођење сонгова које су успешно певали актери представе, као додатно објашњење појединих сцена. И на крају изненађење, власник кафане „Рисˮ, за кога се на крају представе испостави да је Христина Големовић када добија принову, дете, само је круна ове забавне, али у дубини врло озбиљне представе. Риса је одлично одиграла Сања Алковић, што и не чуди када се има у виду наступ целог ансамбла у коме би један део могао да се опроба и у професионалним водама, а други је био на веома високом нивоу аматерског глумишта.
Препричати целу преставу је узалудан посао, јер наш доживљај на премијери у смислу конзумирања театра се не може описати речима, и зато је топла препорука љубитељима позоришта када буду у могућности да обавезно погледају комад.
