Praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja, u narodu poznatog i kao Biljober, obeležen je na tradicionalan način, branjem lekovitog bilja, pletenjem ivanjdanskih venčića u podnožju planine Rtanj i usponom na njen najviši vrh Šiljak na 1565 metara nadmorske visine. U prelepom prirodnom okruženju, učesnici iz svih krajeva Srbije družili su se i razmenjivali znanja u okviru završnice Svečanosti „Sveti Jovan Biljoberˮ, koja je ove godine održana 31. put.
U sklopu petodnevne manifestacije održan je i naučno-stručni skup, na kome su učestvovali vodeći stručnjaci iz oblasti lekovitog bilja. Istaknut je značaj očuvanja autohtonih biljnih vrsta, a posebna pažnja posvećena je planini Rtanj, izuzetnom staništu retkih i lekovitih biljaka.
Najatraktivniji segment manifestacije bio je tradicionalni uspon na Šiljak.
– Oni najspremniji krenuli su ranom zorom i osvojili vrh Rtnja. Svake godine broj prijavljenih raste. Bez obzira na težinu uspona, među učesnicima su i deca, i ljudi u zrelijim godinama, pa čak i osamdesetogodišnjaci koji, uz vodiče i animatore stižu do vrha – kaže Ljubinko Milenković, direktor
Turističke organizacije Sokobanje, koja je zadužena za organizovanje zabavnog dela manifestacije.
Milenković je dodao da je skup, kao i prethodnih godina, dobio podršku Farmaceutskog fakulteta iz Beograda, Instituta za botaniku, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i drugih naučnih institucija. Suorganizator je bilo preduzeće „Adonisˮ, pokretač manifestacije.
– Izdali smo i zbornik naučnih radova, što je važno ne samo u smislu promocije flore Rtnja, već i kao podsetnik koliko je bitno sačuvati ove vrste za buduće generacije – dodaje Milenković.
Posebnu pažnju, kao i svake godine, privuklo je pletenje ivanjdanskih venčića.
– Venčić obavezno mora da sadrži ivanjsko cveće ili Jovanovo bilje, s obzirom na to da se manifstacija održava na praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja. Obavezno se koristi sedam lekovitih biljaka, što je na padinama Rtnja lako pronaći. Na svega dvadesetak, trideset metara može se naći sedamdesetak taksona lekovitih vrsta – ističe naš sagovornik.
Ipak, suša je ove godine učinila svoje, pa je određeno bilje bilo teško pronaći čak i na Rtnju, a u takmičenju za najlepši, našlo se svega tri venčića.
Jedna od učesnica Danijela Nikolić Đorđević, lekarka opšte prakse iz Doljevca i ljubiteljka tradicionalne medicine, ističe da priroda ovim putem verovatno nešto poručuje.
– Ivanjsko cveće nismo uspeli da nađemo, što je zaista šteta. Rtanjski čaj je u slabijem stanju i još nije procvetao, Iva trava i podubica mogu se naći ponegde – kaže doktorka.
Podseća i da u Ivanjdanski venčić tradicionalno idu sve one trave koje simbilizuju rođenje ivanjsko cveće, kantarion, hajdučka trava, divlja nana, bosiljak i kovilje. Veruje se da bilje ubrano na ovaj praznik ima najveće lekoviti dejstvo.
Da je lekovita i sama planina Rtanj, potvrđuje i Slavica Ristović iz Paraćina, koja je na svečansotima učestvovala prvi put.
– Rtanj melem za dušu i najbolji sedativ – rekla je puna utisaka.
Da je planina sve privlačnija i strancima potvrđuje Dejan Tomić iz Mužinca, vlasnik etno-domaćinstva Tomićeve kolibe, gde je i ove godine upriličena završnica svečanosti.
– Trenutno 90 odsto mojih gostiju čine strani turisti koji su oduševljeni planinom Rtanj i predelom južne strane planine u blizini Sokobanje, koja je udaljena svega 17 kilometara – ističe Tomić.
Manifestacija je završena svečanom su dodelom diploma i zahvalnica u atrijumu Zavičajnog muzeja, u centru Sokobanje. Najlepši deo manifestacije bile su princeze Biljarice, koje u tradicionalnom defileu ulepšale promenadu i oduševile posmatrače.
Titutlu Princeze Biljarice ponela je malena Amelija Stanojević, prva pratilja je Lola Milosavljević, dok je druga Dunja Gmitrović
Kada su u pitanju venčići, prvo mesto zauzela je Suzana Goljević, drugo Vera Simić, a treće Nevena Vlajnić Lakić.
Najbolja poznavalac lekovito bilja bila je Nevena Vlajnić Lakić, drugi je Darko Stevanović, a treća Julijana Stanojević.
Praznik Svetog Jovana Biljobera tradicionalno je proslavila i Mesna zajednica Mužinac, koja je organizovala takmičenje u kuvanju pasulja i pletenju venčića.
