Празник рођења Светог Јована Крститеља, у народу познатог и као Биљобер, обележен је на традиционалан начин, брањем лековитог биља, плетењем ивањданских венчића у подножју планине Ртањ и успоном на њен највиши врх Шиљак на 1565 метара надморске висине. У прелепом природном окружењу, учесници из свих крајева Србије дружили су се и размењивали знања у оквиру завршнице Свечаности „Свети Јован Биљоберˮ, која је ове године одржана 31. пут.
У склопу петодневне манифестације одржан је и научно-стручни скуп, на коме су учествовали водећи стручњаци из области лековитог биља. Истакнут је значај очувања аутохтоних биљних врста, а посебна пажња посвећена је планини Ртањ, изузетном станишту ретких и лековитих биљака.
Најатрактивнији сегмент манифестације био је традиционални успон на Шиљак.
– Они најспремнији кренули су раном зором и освојили врх Ртња. Сваке године број пријављених расте. Без обзира на тежину успона, међу учесницима су и деца, и људи у зрелијим годинама, па чак и осамдесетогодишњаци који, уз водиче и аниматоре стижу до врха – каже Љубинко Миленковић, директор
Туристичке организације Сокобање, која је задужена за организовање забавног дела манифестације.
Миленковић је додао да је скуп, као и претходних година, добио подршку Фармацеутског факултета из Београда, Института за ботанику, Завода за заштиту природе Србије и других научних институција. Суорганизатор је било предузеће „Адонисˮ, покретач манифестације.
– Издали смо и зборник научних радова, што је важно не само у смислу промоције флоре Ртња, већ и као подсетник колико је битно сачувати ове врсте за будуће генерације – додаје Миленковић.
Посебну пажњу, као и сваке године, привукло је плетење ивањданских венчића.
– Венчић обавезно мора да садржи ивањско цвеће или Јованово биље, с обзиром на то да се манифстација одржава на празник рођења Светог Јована Крститеља. Обавезно се користи седам лековитих биљака, што је на падинама Ртња лако пронаћи. На свега двадесетак, тридесет метара може се наћи седамдесетак таксона лековитих врста – истиче наш саговорник.
Ипак, суша је ове године учинила своје, па је одређено биље било тешко пронаћи чак и на Ртњу, а у такмичењу за најлепши, нашло се свега три венчића.
Једна од учесница Данијела Николић Ђорђевић, лекарка опште праксе из Дољевца и љубитељка традиционалне медицине, истиче да природа овим путем вероватно нешто поручује.
– Ивањско цвеће нисмо успели да нађемо, што је заиста штета. Ртањски чај је у слабијем стању и још није процветао, Ива трава и подубица могу се наћи понегде – каже докторка.
Подсећа и да у Ивањдански венчић традиционално иду све оне траве које симбилизују рођење ивањско цвеће, кантарион, хајдучка трава, дивља нана, босиљак и ковиље. Верује се да биље убрано на овај празник има највеће лековити дејство.
Да је лековита и сама планина Ртањ, потврђује и Славица Ристовић из Параћина, која је на свечансотима учествовала први пут.
– Ртањ мелем за душу и најбољи седатив – рекла је пуна утисака.
Да је планина све привлачнија и странцима потврђује Дејан Томић из Мужинца, власник етно-домаћинства Томићеве колибе, где је и ове године уприличена завршница свечаности.
– Тренутно 90 одсто мојих гостију чине страни туристи који су одушевљени планином Ртањ и пределом јужне стране планине у близини Сокобање, која је удаљена свега 17 километара – истиче Томић.
Манифестација је завршена свечаном су доделом диплома и захвалница у атријуму Завичајног музеја, у центру Сокобање. Најлепши део манифестације биле су принцезе Биљарице, које у традиционалном дефилеу улепшале променаду и одушевиле посматраче.
Титутлу Принцезе Биљарице понела је малена Амелија Станојевић, прва пратиља је Лола Милосављевић, док је друга Дуња Гмитровић
Када су у питању венчићи, прво место заузела је Сузана Гољевић, друго Вера Симић, а треће Невена Влајнић Лакић.
Најбоља познавалац лековито биља била је Невена Влајнић Лакић, други је Дарко Стевановић, а трећа Јулијана Станојевић.
Празник Светог Јована Биљобера традиционално је прославила и Месна заједница Мужинац, која је организовала такмичење у кувању пасуља и плетењу венчића.
