Татумиров град се налази на планини Озрен. То је простор који је данас веома атрактиван како мештанима, тако и туристима који долазе у Сокобању. Ово је предео познатог излетишта водопад Мала и Велика Рипаљка чијим излетничким кругом доминира висока стена која је задржала назив Татумиров град.
Град је познат још из давнина и дела првих путописаца који су пролазили овим крајем. То су дела Феликса Каница, Милана Ђ. Милићевића српског академика, књижевника, етнографа и публицисте, који први помињу остатке који су се налазили на овом месту. Татумиров град ушао је и у монографију о Српским средњовековним градовима из половине прошлог века коју је радио наш чувени архитекта Александар Де Роко.
Са др Петром Милојевићем, научним сарадником Археолошког института у Београду, обишли смо ову градину до које није нимало лако доћи јер су стрме стазе обрасле густим растињем и шумом.
– Према случајним налазима новца до којих смо дошли из нумизматичког друштва ‘Соко’, познато је да је град био насељен у рановизантијском периоду. Заступљен је новац Анастазија, Јустинијана, Јустина, и то један период обнове Римског царства, где се многе градине обнављају, а притом оснивају и неке нове. За сада није јасно шта је заправо ова градина контролисала, пошто се налази мало удаљено од главних путева који су у то време постојали и за које знамо. Можемо претпоставити да је био у вези са неким рударским активностима или са неким караванским путем који је водио преко планине Озрен. На ту чињеницу указују и неки остаци путева које затичемо на планини и чија старост такође још увек није јасна. У питању су калдрмисани путеви који су свакако имали већи значај него што ми то данас можемо и да претпоставимо – каже Милојевић.
На самом врху градине затичемо и остатке града. Видљиви су темељни остаци у тлу, а по стрмим падинама и камење обрушено са њега.
Са врха стене се пружа и поглед на цео амфитеатрални басен Озрена, круг Специјалне болнице „Озрен”, језеро у подножју, планину Девицу, као и на један од њених врхова Оштру Чуку.
– Поред видљивих архитектонских остатака из рановизантијског периода познато нам је, по керамичким налазима, да је градина била насељена у праисторији у позном бронзаном и раном гвозденом добу, што је једна учестала пракса јер су Римљани врло често наслеђивали стратешке пунктове, путеве и руднике, који су још били експлоатисани и коришћени у праисторији. За 2024. годину, у склопу истраживања налазишта из раног гвозденог доба у Сокобањи, планирано је да се ова градина сондира и да видимо заправо каква је стратеграфија. Шта све ту можемо да откријемо и који се историјски и праисторијски периоди налазе на градини. Та сондирања ће нам дати ближе резултате о коришћењу и значају саме градине – каже Милојевић.
Име Татумиров град мештани везују за легенду и Татумира чије се име помиње у времену познатог хајдука Старине Новака. Ово повезивање поткрепљују и кула Дели Радивоја, чији се наводни остаци налазе у околини данашњег Бованског језера.
– То је легенда коју је записао Милан Ђ. Милићевић и то је тако остало. Ми немамо потврде да је на том граду постојало утврђење из средњег века. Сви случајни налази, који су нама доступни, завршавају се са пропашћу Дунавског Лимеса и пропашћу Византијске власти на овим територијама, тачније до краја шестог века – објашњава др Петар Милојевић, научни сарадник Археолошког института у Београду.
Једна слика, заправо скица из прошлости, приказује како је некада требало и по плану да изгледа тај круг болнице на Озрену, где се налази и Татумиров град.
На скици је видљив и пут који ободом брда води ка стени и граду. Према том плану санаторијума, централно место у кругу заузимала је црква. Према неким мишљењима и причама та црква у централној позицији круга, требало је да буде саграђена на већ постојећим остацима старије сакралне грађевине. Њену изградњу и овакав план омео је Други светски рат, а данас се на том месту налази споменик Борцима револуције и ствараоцима Нове Југославије 1919-1959.
Мини емисију о Татумировом граду на планини Озрен у Сокобањи, можете погледати на нашем (You tube) каналу:
