Археологијом кроз Сокобању – Остаци антике и раног хришћанства у околини Сокограда

Друштво

На територији средњовековног Сокограда, дубоко у шуми и под великим нагибом, стоји једна грађевина на којој се и данас у фрагментима могу видети остаци фреско сликарства. Археолози који су 2012. године боравили у Сокобањи, спроводећи пројекат „Рекогносцирања потенцијалних спелеолошких објеката за палеолитска насеља”, на указивање и по причи мештана о постојању неке грађевине, обишли су и ово место како би документовали то археолошко благо.

Како би се и сами уверили о постојању овакве грађевине, потражили смо ово место које се налази у подручју Глоган и територији Сокограда. Неке од одговора добили смо од др Петра Милојевића, једног од тих археолога, који каже да су приликом чишћења и припреме за фотографисање и цртање тада примећени остаци фреско малтера са живописним бојама као и видљиве исклесане волуте у темељним остацима.

Остаци фреско сликарства на мартиријуму; фото: Кристијан Ђорђевић

– Ради се о једној гробници на свод, са сводним небом, која је направљена од ломљеног кречњака и повезана кречом, тадашњим малтером. Изнад ње се уочавају темељни остаци потенцијалног мартирујума кога би могли објаснити као малу капелу, црквицу која се налази изнад гроба. Обично се на таквим местима сахрањују личности световног или духовног карактера или неки великодостојници, тако да то не би могла да буде гробница неког обичног човека јер су се они сахрањивали у то време у обичним гробовима. Ово је једно, да кажемо, велелепније здање, поготову што је украшено фрескама, тако да морамо имати на уму да је то нека знаменитија личност из тог периода – објашњава Милојевић.

Аутор текста Кристијан Ђорђевић поред ранохришћанске гробнице

Период изградње Сокограда везује се за византијског цара Јустинијана као и 6. век нове ере. Ова грађевина се грубо може датовати у период између 4. и 6. века и неки период раног хришћанства, период дељења Источног и Западног Римског царства.

– То су почеци хришћанске религије која се од цара Константина Миланским едиктом признаје као званична религија царства, која се нагло шири. И то је период са скромним сахранама где углавном немамо неких богатих прилога као што је то случај са раскошним гробовима из ранијих епоха у периоду античког и паганског Рима или из неких периода млађег гвозденог доба где су покојници раскошно даривани прилозима у племенитим металима. Често су ту жртвоване животиње, врло често коњи, двоколице. Долазимо у тај период када је било популарно отићи на онај свет го и бос, тако да су ту изузетно ретки неки драгоцени налази. Врло често су гробнице без икаквих налаза – каже Милојевић.

Подручје на коме се налази гробница назива се Глоган. Ту је кањон реке Моравице, а недалеко уз реку је и подграђе. Гробница је сакривена дубоко у шуми. Милојевић каже да сама тачка на којој се налази не делује потенцијално за насеље.

Археолог др Петар Милојевић

– То је још увек клисура, јако неприступачан терен који је под великим нагибом, али не искључује могућност да је неко насеље било у подручју које зовемо Глоган и овај потез где је равница и терен који није тако далеко од Сокограда, а није далеко ни од гробнице. Гробница се онда ту налази на средини пута између Сокограда и ове плодне долине која је јако потенцијална за насељавање – каже Милојевић.

Недалеко од Сокограда на путу који води према планини Ртањ, налази се село Николинац. Давних тридесетих година прошлога века на приватном поседу случајно је пронађена, од стране власника, и једна античка гробница. Подаци о њој доспели су до тадашњих евиденција, најпре Градског музеја у Нишу. Касније и након Другог светског рата ушла је у монографију „”Археолошка налазишта у Србији”, Милутина и Драге Гарашанин, као кратак помен те гробнице у археолошкој литератури.

– Ово је такозвана античка гробница са једним сводом. Зидана од опека и попуњена малтером између опека. О гробници за сада врло мало знамо. Помиње се да је унутра, када је откривена, пронађен и један златни прстен са гемом пчеле. Нажалост, не знамо шта је са тим налазима и где су доспели. Да ли се то изгубило након Другог светског рата или током савезничког бомбардовања Ниша када је погођена зграда Градског музеја – каже Милојевић.

Античка гробница Николинац, нови отвор; фото: Кристијан Ђорђевић

Током савременог периода гробница је претпела више нелегалних ископавања која су и довела до садашњег изгледа. Поред иницијално првог и јединог тада улаза отворен је и други који се налази ка западу.

– Ми смо је стручно документовали 2015. године када је била отворена само изворно, источни део где је и био улаз у гробницу. Тада је технички исцртана и фотографисана. Данас, готово након 10 година, видимо да је откопан и тај други западни део где се опет види техника градње. Гробница је празна, али ето и даље се овде врше нелегална ископавања што доприноси уништавању оваквих културних блага која нестају у околини Сокобање – каже Милојевић.

Детаљ западног дела ранохришћанске гробнице; фото: Петар Милојевић 2012

У атару Николинца нема много података о античким налазиштима јер је сам атар мало археолошки и документован. Познато је једно античко налазиште које се налази неколико километра северно од Николинца, а за гробницу о којој се ради може се претпоставити да је саграђена у периоду 3. и 4. века и представља најчешћи тип зиданих римских гробница које се срећу у Горњој Мезији.

За ове грађевине може се рећи да се налазе у релативној близини самог средњовековног Сокограда. Тврђава изграђена у време Византије и која је служила за одбрану од Аварских и Словенских упада на територију Балкана, освајањем Великог Жупана Стефана Немање 1172. године улази у састав средњовековне српске државе. Касније, у периоду живота Деспота Стефана Лазаревића, а према Константину Филозофу, био је познат под именом „Соколац” и до краја 14. века био је у саставу Видинске кнежевине.

Сокоград и факсимили фрагмената видинског санџака

Турци га као и целу кнежевину заузимају 1398. године. Своје коначно разарање и заузимање доживљава 1412-1413. године. У фрагментима опширног и збирног пописа видинског санџака за године 1466, 1478-81. који се налазе у Архиву Председништва Републике Турске у Истанбулу, спомиње се као тврђава Бања и област Бања. У то време тврђаве области видинског санџака (Бања, Сврљиг), имале су своје посаднике (посада), тимаре-спахије, лаке оклопнике, момке, чадоре, мале шаторе, војнике-копљанике, као и своје соколаре.

Мини емисију о Остацима антике и раног хришћанства, можете погледати на нашем (You tube) каналу

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three + two =