U ovom periodu važna pomotehnička mera koja se sprovodi u vinogradima jeste zelena rezidba vinove loze. U zavisnosti od klimatskih prilika, izvodi se od kraja maja do početka jula, kaže Sanja Čokojević diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva.
Zelenom rezidbom vinove loze obezbeđuju se pravilan uzgojni oblik, raspored lastara i pravilno stvaranje okaca za narednu vegetacionu sezonu. Takođe, ova mera utiče i na povećanje prinosa i kvaliteta grožđa. Ova rezidba podrazumeva lačenje, zalamanje lastara, prekraćivanje zaperaka, prstenovanje, defolijaciju i proređivanje grozdova.
Lačenje predstavlja meru uklanjanja mladih lastara koji se nalaze na početku vegetacije kada imaju dužinu 10 do 15 centimetara da ne bi nepotrebno crpeli vodu i hranljive materije. Što se tiče mere zalamanja lastara, to je mera koja se izvodi kada lastari u znatnoj meri prerastaju i počnu da se savijaju, otprilike sredinom juna. Lastari se zalamaju na visini od 30-ak centimetara iznad gornje žice špalira.
Prekraćivanje zaperaka se radi oko tri nedelje nakon zalamanja lastara. Zaperci se prekraćuju tako što se na njima ostave dva do tri pravilno razvijena lista koji imaju vrlo značajnu ulogu, pogotovo u drugoj polovini leta. Oni direktno utiču na nakupljanje šećera u grozdovima.
Prstenovanje se vrši specijalnim makazama 10 do 15 dana nakon završetka cvetanja. Ispod kolenca sa grozdom odstrani se jedan deo kore sa likom u obliku prstena širine tri do pet milimetara sve do drvenastog dela lastara.
Proređivanje grozdova se vrši posle procvetavanja kod stonih sorti vinove loze za dobijanje krupnijih i lepših grozdova. U mladom vinogradu do pet godina života ova rezidba reguliše broj i raspored lastara na čokotu, obezbeđuje njihov snažan porast, sazrevanje i formiranje uzgojnog oblika čokota, dok kod vinograda u rodu ona reguliše visinu prinosa, kvalitet grožđa i vegetativni potencijal čokota, ističe naša sagovornica.
