Несуђена хидроцентрала постаје споменик природе
Заштићено подручје и споменик природе Рипаљка, налази се на планини Озрен. Удаљено је свега пет километара од Сокобање, а до подручја воде како асфалтни, тако и путеви који вас пешака могу одвести кроз саму природу планине. Овај споменик природе чини систем каскада и водопада, чији највећи одсек варира са дужином од 17 метара. Задобио је име Велика Рипаљка, по води која скаче, у народном језику „Рипа”.
Сам систем каскада са водопадима настаје од реке Градашнице. Њен извор се налази на неких педесетак метара удаљености од Мале Рипаљке и пуни језеро које даље отиче кроз уређен простор за одмор, поред некадашњег познатог базена на Озрену, преко 11 одсека и каскада и даље на свом путу ка Сокобањи. Како је водоток састављен од камена „Бигра”, изглед каскада, воде и тог шупљикавог камена даје јачу импресију у оку, како посматрача тако и објектива,а водопад чине јединственим.
Наука је одавно препознала значај овог дела природе. Још давне 1896.године др Јован Цвијић описује овај водопад, као велики значај. Тај опис и слика водопада објављена је у Гласу Српске академије наука и од тада је слика сокобањске Рипаљке била присутна у свим албумима природних лепота Србије.
Један узрок и последица чине причу о водопаду Рипаљка додатно интересантном. 1947. године, израдом елабората о изградњи хидроцентрале на месту водотока који чини Рипаљку, а за потребе снабдевања струјом како санаторијума на Озрену, тако и Сокобање, кренуло се изградњом и саме хидроцентрале. 1949. године креће и испорука струје.
Те исте године 11. априла, Федеративна Народна Република Југославија и њен Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости Народне Републике Србије, ставља под заштиту државе Велику и Малу Рипаљку и налаже да се радови на каптажи и постављање хидроцентрале врате у првобитно стање. Овим законским актом о заштити, Водопад Рипаљка постаје прво природно добро стављено под заштиту државе, а 11. април бива проглашен Даном заштите природе у Србији.
Водопад Рипаљка је одувек привлачио пажњу, како мештана тако и туриста који долазе у Сокобању. Може се рећи да је један од најпосећенијих излетишта и знаменитости које ова бања нуди својим туристичким садржајем. Велики број фотографија остао је из прошлости, почев од старих носталгичних апарата који у монохрому дочарају боравак, преко црно белих и оних у боји двадесетог века са ролнама за развијање, до модерних, дигиталних, са којима је и Рипаљка рипнула и одскочила у свет дигитала, свет модерних мрежа, комуникације, свести и сазнања.
