Ako ste ikada želeli da se nađete u scenskim prikazima šuma, poput onih iz knjiga poznatog pisca DŽ. R. R. Tolkina, pravo je vreme da obiđete vidikovac „Golemi kamenˮ, koji se nalazi u Sokobanji. Smešten je na teritoriji zaštićenog područja „Lepterijaˮ, a kao staza markiran je i od strane planinara.
Na oko kilometar od Sokobanje, asfaltnim putem do Lepterije, na mestu pod nazivom Strelište, nalazi se i sam početak ove staze, koja kroz bujnu vegetaciju vodi uzbrdo na planinu Devicu.
Planinari ovu stazu svrstavaju u lakše, ali moramo priznati da taj strm uspon ipak zahteva određeni napor. To je jedinstven deo planinskog izleta, čija se konfiguracija prostora i staza u hodu menja. Do željene destinacije, vidikovca pod nazivom Golemi Kamen, potrebno vam je oko 35 do 40 minuta.
Uživajući u lepoti vegetacije i ne primetite da ste stigli do konačnog odredišta. Na putu kroz šumu posetiocima često zapadnu za oko zeleni žbunovi, koji na pečatima rastu u ovim prostorima. Njihova sličnost sa parkovskim šimširom je velika pa ih često zamenjuju njima. U pitanju je biljka kostrika koja se često naziva i veprovina, ježevina, metlika, šimširka… Koristi se u medicini, a zaštićena je i zakonom.
Na planinskom putu obezbeđene su i klupe za odmor, a odatle se već nazire širi prostor Lepterije. Kamenita staza, ogromno stenje, uvale i padine, visoki gorostasi, čine ovaj prostor primerom tih fantastičnih šuma iz bajki. Staza je obeležena putokazima koji vas kroz šumu Device vode ka destinaciji. Tu su i raskršća tih puteva kojima se dolazi do Golemog kamena, goleme i široke padine, paraglajding uzletišta, izvora Orlovčić, Barudžije ili vodopada Ripaljke.
Samo mesto Golemi kamen, pruža široku perspektivu u pogledu. Sa te visoke stene imate utisak da vam je cela Sokobanja u očima. Poslednji u vencu Karpata Rtanj, Krstatac, prema zapadu gromadni Bukovik, istočno Sokograd, njegov kanjon i podgrađe, brdo Popovica, sama Lepterija i grad Sokobanja, nadohvat pogleda.
Sa ovoga mesta se možete vratiti natrag, ali ukoliko nastavite čeka vas šumska staza koja vodi kroz područje Glogan. Put koji prolazi kroz planinu bogat je inspiracijom. Palo drveće i njegova trupla išarala su ovaj prostor svojom umetnošću. Prolazite pored plavo-sivih gromada stena.
A može se desiti i da vam put preseče po koji srndać ili srna. Pored cvrkuta ptica i zvuka šume, nije retka pojava ovih četvoronožnih pitomih saputnika. Priliku da fotografišemo jednog od njih sprečio je neočekivani gost, koji je uplašio divlju životinju, ali je zato on bio voljan da pozira našem fotoaparatu.
Ova šuma bogata je i nadaleko poznatom biljkom sremušem. Prisutnost divljeg belog luka jako je velika, tako da se prostire poput velikih tepiha. Zdravlje vam je nadohvat ruke. Polovina maja je i vreme kada divlji luk – sremuš, počinje da cveta. Ova biljka poznata je i pod nazivom medveđi luk i ima jako hranljivu vrednost pogotovo u prvim mesecima proleća. Narod veruje da nijedna biljka ne čisti toliko dobro ljudski organizam kao sremuš. Naziva je ubicom svih otrova, a mogućnost pripreme u ishrani je velika. Sremuš se u sve meša.
Pored šumskih puteva nalaze se i stari bunari koji imaju vodu, pa je potreban i određeni oprez. Taj „gloganski putˮ vodi vas preko šiljate stene sa koje se pogled pruža prema Sokogradu iz drugačije perspektive.
Može se reći da ovom stazom zaokružujete ovaj predeo izuzetnih odlika. Prolazite i kroz istočne vratnice, pored samog Sokograda. Možete i da ga posetite. Da ga na svoj način istražite. Silaskom sa Sokograda ulazite u podnožje, na reku Moravicu, izletište Lepteriju… A dalje… Dalje je na vama, da na svoj način osetite svu veličinu i fantaziju ovih prostora.
