Ако сте икада желели да се нађете у сценским приказима шума, попут оних из књига познатог писца Џ. Р. Р. Толкина, право је време да обиђете видиковац „Големи каменˮ, који се налази у Сокобањи. Смештен је на територији заштићеног подручја „Лептеријаˮ, а као стаза маркиран је и од стране планинара.
На око километар од Сокобање, асфалтним путем до Лептерије, на месту под називом Стрелиште, налази се и сам почетак ове стазе, која кроз бујну вегетацију води узбрдо на планину Девицу.
Планинари ову стазу сврставају у лакше, али морамо признати да тај стрм успон ипак захтева одређени напор. То је јединствен део планинског излета, чија се конфигурација простора и стаза у ходу мења. До жељене дестинације, видиковца под називом Големи Камен, потребно вам је око 35 до 40 минута.
Уживајући у лепоти вегетације и не приметите да сте стигли до коначног одредишта. На путу кроз шуму посетиоцима често западну за око зелени жбунови, који на печатима расту у овим просторима. Њихова сличност са парковским шимширом је велика па их често замењују њима. У питању је биљка кострика која се често назива и вепровина, јежевина, метлика, шимширка… Користи се у медицини, а заштићена је и законом.
На планинском путу обезбеђене су и клупе за одмор, а одатле се већ назире шири простор Лептерије. Каменита стаза, огромно стење, увале и падине, високи горостаси, чине овај простор примером тих фантастичних шума из бајки. Стаза је обележена путоказима који вас кроз шуму Девице воде ка дестинацији. Ту су и раскршћа тих путева којима се долази до Големог камена, големе и широке падине, параглајдинг узлетишта, извора Орловчић, Баруџије или водопада Рипаљке.
Само место Големи камен, пружа широку перспективу у погледу. Са те високе стене имате утисак да вам је цела Сокобања у очима. Последњи у венцу Карпата Ртањ, Крстатац, према западу громадни Буковик, источно Сокоград, његов кањон и подграђе, брдо Поповица, сама Лептерија и град Сокобања, надохват погледа.
Са овога места се можете вратити натраг, али уколико наставите чека вас шумска стаза која води кроз подручје Глоган. Пут који пролази кроз планину богат је инспирацијом. Пало дрвеће и његова трупла ишарала су овај простор својом уметношћу. Пролазите поред плаво-сивих громада стена.
А може се десити и да вам пут пресече по који срндаћ или срна. Поред цвркута птица и звука шуме, није ретка појава ових четвороножних питомих сапутника. Прилику да фотографишемо једног од њих спречио је неочекивани гост, који је уплашио дивљу животињу, али је зато он био вољан да позира нашем фотоапарату.
Ова шума богата је и надалеко познатом биљком сремушем. Присутност дивљег белог лука јако је велика, тако да се простире попут великих тепиха. Здравље вам је надохват руке. Половина маја је и време када дивљи лук – сремуш, почиње да цвета. Ова биљка позната је и под називом медвеђи лук и има јако хранљиву вредност поготово у првим месецима пролећа. Народ верује да ниједна биљка не чисти толико добро људски организам као сремуш. Назива је убицом свих отрова, а могућност припреме у исхрани је велика. Сремуш се у све меша.
Поред шумских путева налазе се и стари бунари који имају воду, па је потребан и одређени опрез. Тај „глогански путˮ води вас преко шиљате стене са које се поглед пружа према Сокограду из другачије перспективе.
Може се рећи да овом стазом заокружујете овај предео изузетних одлика. Пролазите и кроз источне вратнице, поред самог Сокограда. Можете и да га посетите. Да га на свој начин истражите. Силаском са Сокограда улазите у подножје, на реку Моравицу, излетиште Лептерију… А даље… Даље је на вама, да на свој начин осетите сву величину и фантазију ових простора.
