„Venerine vlasi” ili kako je narod ovu biljku prozvao „devojačka kosa”, našla je u Sokobanji svoj smeštaj u podrumu Legata „Miluna Mitrovića”. Oni, koji su po prirodi znatiželjnog oka, ispod ona četiri staklenika sa metalnim oknima i kockastim staklima, mogu da kroz ta delimično razbijena stakla, vide jednu vrlo interesantnu biljku. Na ovu pojavu i pretpostavku da se radi o biljci pod nazivom „venerine vlasi”, ukazao nam je Nebojša Stanojević iz Sokobanje, vlasnik firme „Adonis”, koja se bavi otkupom i preradom lekovitog bilja.
−To je jedna biljka koja nam je došla u goste. Uselila se u podrum ispod Legata „Miluna Mitrovića” i može se videti kroz onaj svetlarnik. To je biljka pod imenom venerine vlasi. Biljka koja je toliko retka. Ima je negde i u Bosni, a botaničari i biolozi, da bi je videli, angažuju autobus sa polazkom iz Niša da idu na „Zavojsko jezero”, jer je ta biljka i tamo prisutna. Vrlo je interesantno kako se ovde doselila u Legat „Miluna Mitrovića” i sada raste dole u podrumu. To je jedan botaničar prvo video, a poziv je upućen Botaničkoj bašti koja se njemu odazvala i poslala stručnjaka iz Zavoda za zaštitu prirode u Nišu, kako bi se uverili i indetifikovali je. Biljka je vrlo retka, pa su se svi iznenadili: otkud tu da bude, u tom svetlarniku − kaže Nebojša Stanojević.
Sa Stanojevićem smo razgovarali o značaju ove biljke i o nekoj eventualnoj primeni.
− Ova biljka je značajna zato što bi mogao da se postavi tu negde u centru Sokobanje jedan zastakljeni prostor u kome bi biljka mogla da raste i da jednostavno gosti ili botaničari i biolozi vide tu retku biljku ovde − dodao je Nebojša Stanojević.
Venerina vlas (lat. Adiantum capillus-veneris) pripada vrsti paprati i višegodišnja je zeljasta biljka. Naseljava atlantski deo Evrope, Sredozemlje, Balkansko poluostrvo, Krim, Kavkaz, srednju Aziju, severnu i istočnu Afriku, severnu i centralnu Ameriku sve do Kolumbije. Kod nas je ima kod Zvonačke banje. Biljka „venerina vlas” je prirodna retkost i u Srbiji je zaštićena zakonom.
Postupak identifikacije još uvek traje. Dalja istraživanja i stručne potvrde otkriće nam i tu tajnu da li se radi o biljci pod nazivom „venerine vlasi”, koja se ovde uselila i raste u podrumu Legata „Miluna Mitrovića” pod zastakljenim oknima. Jedno je, ipak, sigurno. Kako je to nekada i poznati naučnik Albert Ajnštaj rekao: „Priroda nam se pokazuje poput lavljeg repa, ali ja ne sumnjam da je tu i lav, premda nam se on, zbog svoje veličine, ne može ceo odjednom prikazati. Mi ga možemo videti samo iz perspektive buve koja sedi na njemu”.
