Ко је девојка црне дуге косе изразито бледог тена, у дугој белој хаљини, која мотри на нас сваки пут кад уђемо у општинску зграду у Сокобањи? Није свеједно када замишљени корачате ходницима општинског здања и наједном се очи у очи сусретнете са девојком која подсећа на глумицу Бранку Пујић у југословенском хорор филму „Свето местоˮ. Ово помало сабласно издање у ствари је уметничко дело високе вредности направљено на једној од ликовних колонија у Врмџи. Названо је Лептерија, по легенди о несрећној љубави из времена када су у овом крају постојали Врмашки град и Сокоград.

Иако се уметнички лепо уклопила у архитектуру објекта који је пројектовао наш познати архитекта Јован Илкић, чини се да се ни запослени у Општинској управи, нити странке које овде долазе, нису навикли на Лептеријино присуство. Због тога је почела да „лутаˮ општинском зградом. Више од деценију и по стајала је крај прозора на степеништу које води ка првом спрату и скупштинској сали. Након реновирања унутрашњег дела и зидова хола, премештена је у ходник првог спрата окренута ка прозору који гледа на полицијску станицу, а онда је окренута ка унутрашњости, како и тренутно стоји.
Оно што је посебно фасцинантно, када је у питању ово уметничко дело, јесте да је Лептерија исклесана у дрвету. Рад је двоје вајара Милосава Марковића и Марине Стојановић. Настала је на Вајарској колонији 2009. године која је одржана у Врмџи, под покровитељством Општине Сокобања, а у организацији Уметничке асоцијације „Клуб 9ˮ из Београда.

Вајарска колонија радила је неколико година. Одржаване су културне вечери и дружења са уметницима, а дела која су настала током ових колонија остала су у Сокобањи. Поред статуе Лептерије која се налазе у згради Општине, постављена су и у централном градском парку, као и у селу Врмџа.
Чак и они којима је све ово познато, попут радника општине, некада је радије заобилазе. Неки од њих причају нам да сусрет са Лептеријом није баш пријатан када падне мрак и када утихну дневна и пословна граја. Због тога су, кажу, знали да потраже излаз и на задња врата како би избегли да се сретну са њеним продорним погледом који истовремено изазива дивљење, али и језу јер делује поприлично реално.
Легенда о несрећној љубави
Легенда која је послужила као инспирација за статуу једна је од лепших, али и тужнијих у овом крају. Она говори о љубави младог Жупана и лепе Лептерије који су љубав морали да крију јер су им очеве били завађене стране. Један са врмашке, други са сокоградске. Због тога су одлучили да побегну, али се господар Сокогрда наљутио и наредио да се његова кћер погуби. Док су јахали на коњу сустигла их је потера која је, недалеко од Сокограда, устрелила Лептерију. То место се данас назива Лептерија и једно од најлепших и најпопуларнијих сокобањских излетишта.
Жупан који је остао без своје љубави, окончао је живот скоком са највише стене у дубоки вир. То место данас је популарна плажа на реци Моравици звана Жупан.
Вајари који су радили у Врмџи начинили су и дело Жупана, али о томе у наставку прича о вајарским колонијама у Врмџи.
Текст: К. Ђ; Ј. Р.