Стефан Лобојевић − кандидат за неименованог господара Сокограда

Друштво

О средњовековном граду Сокограду има врло мало историјских извора. Подаци указују да је саграђен у време византијског цара Јустинијана и да је, као једно фортификационо утврђење, служио за одбрану од упада Словена и Авара у дубину Балканског полуострва. Малим делом спомиње се као град Соколац у белешкама Константина Филозофа писаним у време Деспота Стефана Лазаревића, у којима се приказује поход одбеглог принца Мусе, сина султана Бајазита I, у народу познатог као Муса Кесеџија. Ту се и Сокоград помиње као један од  градова који су пали у то време.

Једна народна легенда директно је везана за овај средњовековни град и за настанак саме Сокобање. Она говори о  неименованом господару овога града, који је након пада са коња и немогућности да се и придигне са земље, зачуо клокот воденог кључа, окупао се у тој води и оздравио, након чега је уследило и насељавање простора кућама и тврдим зградама.

Андра Гавриловић, српски историчар, историчар књижевности и књижевник, у свом роману „Деспотова Властела” из 1896. године спомиње једно име: Стефан Лобојевић, као господар тврдог града Соколца.

− То је јако интересантан извор који потиче од нашег романописца Андре Гавриловића, који је вероватно долазио у то време до неких података, који су, вероватно, били тада у црквеним архивима. Ми морамо да знамо да је наша земља након тога прошла кроз два светска рата. Кобан за наше културно наслеђе је био Први светски рат, када је на ове територије дошла бугарска војска, која је велики део нашег културног блага уништавала. У том периоду бугарске окупације страдали су многи црквени документи до којих је мало ко од научне јавности у то време стигао. Говоримо о времену када је у Србији био врло мали број људи који су се бавили историјом. И морамо имати на уму да је велики број тих записа неповратно уништен. Али што се тиче Андре, могли бисмо претпоставити да је он имао доступ неким архивима, јер је то период пре свих ових дешавања, и да је он то једноставно преточио у свој, да кажемо, историјски роман. Искрено сматрам да он то није могао без неких историјских података, које је вероватно нашао и који вероватно више не постоје. Наравно, то је нека моја претпоставка − каже Петар Милојевић, истраживач-сарадник (праисторија) Археолошког института Београд.

Још једна легенда везана је за неименованог заповедника овог средњовековног града. Народна и прилично планетарна прича о несрећној љубави Лептерије, кћери господара Сокограда и Жупана, сина господара оближњег Врмашког града. Због неслагања родитеља око поседа, ова љубав је резултирала погубљењем отете девојке од стране очевих војника и утапањем момка у најдубљи вир реке Моравице. Писац ову легенду не описује у свом роману, а властелина Стефана Лобојевића ставља у период око 1402. године, једанаест година пре самог пада Сокограда од стране турских освајача. Приказује га како јаше Моравичком долином према своме утврђеном граду Соколцу, поред топлих врела над којима су подигнуте тврде зграде. Помињу се и посете господарици тадашњег Врмашког града, Марини, удовици Бана Крајиновића, некадашњег протовестијара кнеза Стефана Лазаревића, господарици утврђења чије се постојање данас назире само у деловима зидина.

− Јако је интересантно и живописно да је писац изабрао баш Сокобању и да је имао инспирацију за те неке ликове, које нажалост немамо у историјским изворима. Морамо имати на уму да је овде сигурно постојала црквена архива која је чувала неке списе, неко културно наслеђе, ако ништа друго, неке црквене књиге са именима и презименима, и да је то вероватно страдало током Првог светског рата, а да претходно није забележено код историчара и истраживача. Тако да можемо само претпоставити да је Андра користио нешто од тога. То се заиста наслућује, и свако ко је читао, може то да наслути. Али директних доказа о томе још увек немамо − додао је Милојевић.

Иако је и даље (не)познато име и презиме господара, а да у ту улогу не ставља име неког туђег човека и освајача, Сокоград, са својим очуваним зидинама, служи као инспирација људима. Поред директног улаза бројна су места на Лептерији са којих овај средњовековни град можете посматрати са разних страна и различитих висина. Велики је број људи који у потрази за авантуром у току године обиђе излетиште Лептерију, а као посебан доживаљај учине напор да обиђу и ово утврђење које се налази на источним капијама Србије.

У Сокобањи… Средњовековни град Сокоград.

Део из дугометражно-документарног фима – Властелин „Motus in Petra”, о Стефану Лобојевићу, као заповеднику и господару Соколца (Сокограда), можете погледати у видео-прилогу испод.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

9 − 4 =