Сокобањској публици представљена књига „Седми орао и змај од Крајинеˮ ауторке Душице Милановић Марике

Друштво Култура

Јуче је у легату „Милуна Митровићаˮ одржана промоција књиге „Седми орао и змај од Крајинеˮ ауторке Душице Милановић Марике. Књига је ових дана рођена у Сокобањи као и њена ауторка. Посвећена је мистеријама сокобањског краја и писана је на српском и енглеском језику. Превод књиге радила је Елза Холт. Издавач је Народна библиотека „Стеван Сремацˮ Сокобања.

 


“Одвајкада се под Озреном,изнад Сокобање,утврдила на ливади громада, као наваљена ту са неком намером, или пак самоникла. Зову је Хајдук-Вељков камен или Камен љубави и за њега везују љубавну причу горског лава и чучук-Стане. Ливада је окружена високом шумом и све то помало личи на жртвиште из паганског доба.”

(Одломак из књиге)


‒ Од свих мистерија сокобањских најпознатији је Ртањ. Ово није књига о њему. Сокобања је у њедрима планине Озрен и ово су њене мистерије. Мистерије њених локалитета и локалитета око ње. Присутан је магијски реализам. Седми орао и змај од Крајине. Знамо ко је змај од Крајине-Хајдук Вељко. А седми орао је један човек. Реч је о митским орловима који су нешто друго него што су орлови у свету какав познајемо. Али седми орао је човек. Човек који је трагач који доноси промене и који је у служби истине и љубави. Помињу се и два камена. У књизи је и тајна камена љубави која је неоткривена и која је у овој књизи, па могу да кажем, и доста разјашњена. Камена љубави који самоникло стоји у простору управо изникао из земље са одређеном сврхом. Његова је тајна разотркривена у овој књизи. Оно што је мени посебно значајно и веома драго, књига је допуњена илустрацијама које сам ја радила и надам се да оне чине органску целину са текстом јер сам их на исти начин доживела и изашле су из мене на исти начин на који излазе и моје приче. То је једна посебност и ова књига је управо почетак.Прва књига једне трилогије која је у настајању ‒ каже ауторка Душица Милановић Марика


Душица Милановић Марика рођена је у Сокобањи. Школовала се у Пироту, Призрену и Београду, где је завршила Групу за српску књижевност и језик на Филолошком факултету. Под псеудонимом „Стеван Сремацˮ објавила је роман „Зона Занфирова-Шта је било послеˮ (2005), збирку приповедака „Кап Женске Крвиˮ (2006), збирку градских прича „Реч за опроштајˮ (2013). Под својим именом објавила је збирку песама „Црна крвˮ (2010), роман „Гозба Великог кнезаˮ, потом „Зборак Свете браће/Письмена с небесˮ, спомен књигу словенским апостолима Ћирилу и Методију, двојезично, српско-руско издање (2012), Зборак Ћирила и Методија/ Венец Кирилла и Мефодия, друго проширено двојезично издање (2013). Својој биографији 2021.године додаје књигу „Седми орао и змај од Крајинеˮ. Члан је удружења књижевника Србије. Добитник је више награда и признања. Живи у Београду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

7 + eight =