Сокобањска библиотека обележила 155 година постојања

Друштво Култура

Награђивањем највернијих корисника и промоцијом књиге „Тимочка буна – култура сећања; Тимочка буна – библиографија” аутора Јелице Илић, музејског саветника Народног музеја „Зајечар” и Бобана Ђорђевића, дипломираног библиотекара саветника, Народна библиотека „Стеван Сремац” обележила је протеклог петка, 1. марта, свој рођендан.

У име колектива библиотеке и у своје име, присутне је поздравила директорка ове установе културе Јасмина Паљевић Илић.

– Ово је година јубилеја, када наша библиотека обележава 155 година од оснивања прве читаонице. Значајна година за нашу библиотеку, зато желимо да ове године што више промовишемо наше фондове, пре сега завичајни фонд и да ојачамо спону између читаоца и библиотеке. Захвалила бих се пре свега оснивачу, Општини Сокобања на несебичној и безрезервној подршци и помоћи, члановима Управног одбора на свом ангажовању и раду без икакве надокнаде, као и предузећима, установама, школама књижевним клубовима, на подршци и сарадњи. Хвала вам што сте сви дошли јер лепо је знати да нисте сами и да су уз вас они који вас воле и цене – рекла је Паљевић Илић.

Прво Читалиште у Бањи основано је 1869.године. О томе постоји писани документ упућен министру просвете и црквених дела у коме га начелник округа Алексиначког, господин Девић обавештава да је отворено Читалиште – Бањска читаоница. Један од првих председника читаонице био је Љубомир Дидић угледни бањски трговац, политичар и народни посланик. Читалиште је често мењало седиште: зграда Шпитаљ, ресторан Сокоград, Зеленгора, Паунковићев дућан, Дирекција трговинског предузећа, Стара општина, Стара школа. После Другог светског рата при Народном универзитету формира се Библиотека која је била смештена у просторијама зграде „Стари Сокоград”.

Педесетих година двадесетог века, издваја се и постаје самостална установа. Библиотека улази у састав Центра за културу 1973. године све до 1995.године када је основана као самостална установа – Народна библиотека „Стеван Сремац”. Библиотека се од 1985. године налази у згради која је пре Другог светског рата припадала деди глумца Љубише Бачића, сокобањском трговцу.

Дан Народне библиотеке „Стеван Сремац” читавом колективу, али и грађанима, верним корисницима, честитала је народна посланица Оливера Денић.

– Желим да честитам више од 15 деценија постојања Народне библиотеке. Толико дуго трајање је само показатељ да ствари које имају праву вредност као што је читалаштво, култура, опстају и трају упркос свим изазовима на које се наилази јер ‘свако време има своје бреме’. Нажалост, у неким прошлим временима смо имали прилике да култура буде потпуно изопштена, да буде на маргини наших живота. Међутим, сада на локалном и државном нивоу дајемо све од себе да та култура добије статус какав заслужује – рекла је народна посланица Денић.

У име оснивача, општине Сокобања, рођендан библиотеке честитала је и председница Скупштине општине Сокобања Данијела Васиљевић.

– Честитам вам 155 година у име општине Сокобања, честитам свима онима који воле да читају и који воле књиге, и свима вама који сте упркос овом интернет добу успели да сачувате ово благо. Ви сте чувари овог чудесног света. Што кажу ‘нестају племена, нестају људи, нестају државе, али књиге остају’. Од свег срца желим вам много успеха и у наредном периоду – рекла је Васиљевић.

Сваке године, за свој рођендан библиотека награђује своје најверније читаоце. Ове године на одељењу за одрасле, то су Борка Пејић са 129 позајмица и Наташа Ђорђевић са 110 позајмица. Корисници са највише позајмљених књига у прошлој години на одељењу за децу су: Лена Голубовић, Марица Бицуловић, Михаило Ђорђевић, Тара Денић, Петка Ђорђевић и Ангелина Ђорђевић.

Најмлађи корисници библиотеке су: Доротеа Петровић, Петра Ђурић и Андреа Живковић, све три рођене 2021. године.

О књизи „Тимочка буна – култура сећања; Тимочка буна – библиографија” говорила је Јелице Илић, један од аутора овог дела које је изашло из штампе прошле године, поводом 140 година од Тимочке буне.

– Књига се састоји из два дела као што и наслов каже. У првом делу се говори о начинима обележавања овог битног догађаја из наше историје, подизање споменика посвећених њој, Тимочка буна као инспирација уметницима. Имамо део који се односи на њену историографију и Тимочка буна у музејским збиркама и поставкама. У другом делу је библиографија која се односи на оно што се чува од писаног материјала о буни у Зајечару у библиотеци, архиву и музеју – рекла је ауторка.

Оно што је посебно интересантно је да ауторка заступа становиште да Тимочка буна није почела у Кривом Виру, као што углавном стоји у многим текстовима, већ у селима општине Сокобања, тачније или у Сесалцу или Читлуку.

– Давне 1927.године у листиу ‘Политика’ појавила се информација, односно изјава тада живих актера тог доба, да Тимочка буна није почела у Кривом Виру већ по једнима у Сесалцу, а другима у Читлуку, дакле у селима општине Сокобања. Што значи да је организован покрет народа против апсолутизма Обреновића, односно Тимочка буна, започела у Сокобањским селима – истакла је ауторка.

Народној библиотеци „Стеван Сремац” оснивач је 2018. године дао на управљање Завичајни музеј, Легат слика Милуна Митровића и биоскоп „Моравица”. Уз подршку Министарства културе набављена је опрема за дигитализацију и постављен је сајт дигитална библиотека. Зграда биоскопа је реконструисана. Библиотека је, уз подршку Филмског центра Србије крајем прошле године, набавила нови пројектор.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ten + sixteen =