Археологијом кроз Сокобању: Насеље Врело и брдо звано Чукица

Друштво

Засеок Врело или, како се претходно а и сада назива, Истоци налази се на неких дванаестак километара од Сокобање. Део је села Читлук, и у њему, поред цркве Светог Илије из 19. века и извора реке Моравице, налази се и један археолошки локалитет.

Први пут је регистрован 2011. године, приликом пројекта у вези са тражењем палеолитских пећина и поткапина, који се спроводио у организацији Филозофског факултета и Универзитета Аризона у Тусону.

Црква Светог Илије; фото: Кристијан Ђорђевић

– Том приликом је обиђена пећина која се налази недалеко одавде. То је са друге стране, на овим стенама и том приликом је обиђен и овај локалитет, где су констатовани остаци керамике из Антике и раног Бакарног доба. Ово је још локалитет из раног Бакарног доба који потврђује да је Сокобања била изузетно интересантно и примамљиво подручје за популације из раног енеолита, односно између 4500. и 3500. године пре нове ере – каже др Петар Милојевић, научни сарадни Археолошког института у Београду.

Др Петар Милојевић; фото: Кристијан Ђорђевић

На самом врху брда стоји планинарска ознака врх Чукица. Видљиви су и остаци сухозида који се протеже његовим ободом. Према причи мештана рекло би се да су савремени и направљени у времену од последња два века.

Археолог, др Петар Милојевић указује да оваква техника градње и овако наслаган камен, без малтера, представља сличну фортификацију каква се користила у праисторији.

– Можемо говорити да је ово нека секундарна експлоатација камена који је можда већ био ту и који ето прати овако кружне контуре овог највећег платоа и можемо претпоставити да је секундарно употребљен и обновљен за потребе савременог сточарства. Поред керамичког материјала, мештани су овде често проналазили и разноврсне камене алатке попут жрвњева, камених чекића, алата. Нажалост, локалитет никада није археолошки боље испитан нити ископаван, тако да немамо увид у стратеграфију, већ само у површинске налазе. Дефинитивно, према површинским остацима можемо бити сигурни да је овде у једном периоду била нека античка стражаона или тако нешто, с обзиром да се сама Чука налази на стратешки доброј позицији која контролише источни део сокобањске котлине – каже Милојевић.

Извор реке Моравице; фото: Кристијан Ђорђевић

Брдо и локалитет се налазе у непосредној близини извора реке Моравице. Наш саговорник указује да су извори готово у свим културама симболи рађања и почетка живота, тако да се врло често поред њих налазе како праисторијска, тако и култна места. Недалеко од извора, на неких 200 метара и неколико минута хода, у подножју планине Девице налази се и Врелска пећина.

Пећина има сферан улаз, краћи ходник и огромну дворану осветљену вигледом са врха. У дну дворане су и два бочна канала, а од силаска дели степеник висине око пет метара. Археолози који су тада боравили у Сокобањи истраживали су и ову пећину у потрази за научним доказима о постојању праисторијских култура.

– Приликом рекогносцирања пронађена је једна људска бутна кост која се тренутно налази на анализама утврђивања старости, и која ће можда документовати из ког периода је заправо ово брдо коришћено. Да ли је ово била нека насеобина, можда неко култно место за вршење неких обреда или неко прибежиште-насеље у праисторији – каже Милојевић.

Значајно је и поменути да се у близини овог локалитета налази потез који се назива Кременац. То је место природног извора минерала кремена, који је према речима археолога у праисторији био јако значајан ресурс од кога су се производили разни кремени ножићи, а помоћу њих прављени алати коришћени у свакодневној употреби у домаћинству.

Истраживали смо…

Према фрагментима пописа видинског санџака из 1466. године који се налазе у Архиву Председништва Владе Републике Турске у Истанбулу (Мешовита грађа-Историјски институт, година 1973), на територији Бање постојало је село Усточце, Тимара-Титула (надзорник,управитељ) Хаџије и Шадије, синова Јусуфа. Данас је то засеок Истоци. Према истим изворима, постојало је и селиште Ругловце (Ругловац, Ругљевац), а према попису из 1483. године било је сејалиште села Истоци у Бањској области. Петар Јовановић у својој књизи Бања из 1924. године ставља Ругловце као непознато са местом и даје претпоставку да се налазило у близини данашњег села Читлук у коме сада постоји и засеок Истоци. У фрагметима наилазимо и на село Стричевце, Тимара Хлапић Мехмедије које данас не постоји. Према Јовановићу, у близини села Читлук постоји топонимски назив Стричевица. Такође се јавља и село Глод, Тимара Илхана и Хизира, синова Махмудче. Глод данас на територији Сокобање не постоји, али се према П. Јовановићу, сачувао топонимски назив Глодско у околини данашњег села Читлук.

Мини емисију о локалитету у насељу Врело надомак Сокобање, можете погледати и на нашем (You tube) каналу 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

12 + 3 =