Роми у медијима: Лоше извештавање ствара стереотипе

Друштво

У Крушевцу је недавно завршен тродневни семинар „Јачање капацитета локалних медија за извештавање о Ромима и Ромкињама” који је организовао Центар за истраживачко новинарство Крушевац − ЦИНК, а финансијски подржало Министарство културе и информисања у оквиру пројеката за унапређење професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања.

Тродневном стручном скупу присуствовало је преко 20 учесника, новинара локалних медија Расинског, Поморавског и Нишавског округа, али и представника организација цивилног друштва (невладиног сектора). Семинар је имао за циљ да укаже на важност едукације за извештавање о маргинализованим групама, али и да ближе упозна учеснике са положајем и проблемима Рома у Србији, њиховом представљању у националним и локалним медијима, раду и постојању ромских медија у Србији и значају медија у превенцији говора мржње.

О најчешћим стереотипима у извештавању о ромској популацији говорила је Снежана Живковић, експерткиња за ромска питања и потпредседница Организације за права Ромкиња „Romani cikna”.

− Један од најчешћих стереотипа, оно што сам ја негде и претпостављала, а показало са да јесте, да медији најчешће доводе Роме у везу са крађама наводећи њихову националност. На жалост, већина становништва тако исто суди о Ромима и то је један образац који се непрекидно понавља. Из генерације у генерацију деца се уче тим стереотипима без обзира на процес образовања, а путем медија се још више учвршћује оно што су током социјализације покупили успут и што је веома негативно. Можда још оно што у медијима постоји, то је недовољно разумевање и познавање саме ромске заједнице и најчешће се Роми приказују као они који су сиромашни, они који су спремни на многе махинације, корисници социјалне помоћи, на терету државе, они који од социјалне помоћи и дечијег додатка више зарађују него просечан грађанин, итд – рекла је Живковић.

Туркијан Реџепи, новинар и активиста, говорио је о заступљености Рома у локалним медијима и медијима на ромском језику и закључио да нема много таквих медија.

У Србији постоје само три портала и то: Ромски медијски сервис (Београд), Ром-инфо (Лесковац) и RomaWorld.rs чији је главни и одговорни уредник Туркијан.

− Портал RomaWorld је специфичан по томе што се бави и продукцијом, писањем текстова и прављења радијских емисија. Трудимо се да извештавамо припаднике ромске заједнице о својим правима и обавезама, али са друге стране и доносиоце одлука, да увидимо проблеме које имају припадници ромске заједнице и помогнемо им у решавању– каже Туркијан и додаје да у Србији постоје само две ромске редакције у Србији и то на Радио-телевизији Војводине (РТВ) и Радио Београду.

Он сматра да је од 2000. године држава направила велики помак што се тиче побољшања положаја припадника ромске заједнице усвајањем важних докумената и стратегија.

− Већ од 2000. године држава је почела да ради на припреми и усвајању стратешких домаћих и међународних докумената, који су везани за побољшање положаја и статуса Рома. Тако да од 2005. до данас имамо две стратегије за побољшање положаја Рома, акционе планове за њихово спровођење и локалне акционе планове који су такође веома важни за побољшање и локални медији. Да знамо шта све постоји у држави, који су то документи који доприносе побољшању положаја припадника ромске заједнице, и на тај начин можемо као новинари, као локални медији, можемо да помогнемо у решавању проблема који тиште припаднике ромске заједнице – сматра Туркијан.

О проблемима припадника ромске заједнице говорио је Далибор Накић, председник Националног савета Рома у Србији, који је истакао да су приоритетне области за побољшање положаја Рома образовање, стамбено питање, здравствена и социјална заштита и запошљавање.

− Образовање је уско повезано са запошљавањем. Роми налазе слабо плаћене послове или обављају сезонске послове, а често они који заврше високе школе тешко долазе до посла. Постоје позитивни помаци као што је афирмативна мера уписа у средње школе или стипендирање ромских средњошколаца. Прошле године је стипендирано 1207 ученика, а ове године очекује се нешто већи број – казао је Накић.

Сав радни материјал и закључци са овог стручног скупа биће достављени великом броју локалних медија у централној Србији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sixteen − sixteen =