Rizik je uvek bio važan u poljoprivredi zbog varijabilnosti proizvodnje: vreme, insekti i bolesti mogu uticati na proizvodnju. Poljoprivrednici ne mogu uvek da proizvedu planiranu količinu, stoga se upravljanju rizikom mora uvek poklanjati dužna pažnja.
Loše upravljanje rizicima dovodi često do bankrota mnogih farmi, neophodnosti da se traži dodatnp zaposlenje van gazdinstva kako bi se očuvalo gazdinstvo ili čak do samoubistva. Ovi problemi su važni farmeru i mogu ga skupo koštati ako se dese. Neki se ne mogu sprečiti, ali njihov uticaj na farmu se može kontrolisati.
– Suša smanjuje prinose;
– Cene svinja se smanjuju do izrazito niskog nivoa;
– Visoka zaduženost dovodi farmera u neprilike;
– Sejalica se pokvari tokom setve;
– Poljoprivrednik polomi ruku silazeći sa traktora;
– Razvod supružnika na farmi;
– Radnik na farmi se zaposli u lokalnoj farmi;
– Stoka ugine zbog poplave;
– Zakon o zagađenju počinje da se primenjuje;
– Farmer je tužen zbog nekih povreda radnika na farmi.
Finansijski rizik
Rizik koji proističe iz mogućnosti otplate uzetog zajma od banke:
– Varijabilnost kamatne stope;
– Zainteresovanost banak za davanjem zajma;
– Promena vrednosti kreditne zaloge;
– Promena finansijske situacije na gazdinstvu.
Kako da upravljamo rizicima:
– Stabilne linije proizvodnje;
– Diverzifikacija;
– Osiguranje;
– Dodatni kapaciteti proizvodnje;
– Plaćanje zakupa udeom u proizvodnji;
– Usluge mehanizacijom i uslužni tov;
– Ugovaranje nabavke inputa.
Upravljanje rizikom je nezamislivo bez dobre evidencije. Dobra evidencija ne znači sama po sebi upravljanje rizikom. Dobri podaci omogućavaju razumevanje kritičnog finansijskog rezultata.
Dragan K. Kolčić, dipl.inž.agroekonomije
PSSS Knjaževac
