Grupa arheologa sa Petrom Milojevićem, istraživačem saradnikom Arheološkog instituta Beograd, 2012. godine boravila je u Sokobanji. U to vreme sprovođen je projekat „Rekognosciranja speleoloških objekata – potencijalnih speleoloških objekata za paleolitska naselja”, koji je kasnije i publikovan.
Boravak u Sokobanji iskoristili su da posete i sveže otkopane ostatke građevine na čije postojanje im je ukazano od strane nekih građana.
− Tada smo videli i uočili potencijal te građevine kao arheološkog blaga. Rešili smo da to dokumentujemo, iako smo se bavili drugom tematikom. Prilikom čišćenja, kako bismo pripremili nalazište za fotografisanje i crtanje, primetili smo na građevini ostatke fresko-maltera. Taj fresko-malter imao je na sebi živopisne boje koje su još uvek tada mogle da se vide. Pored toga videli smo isklesane volute,u malteru,u temeljnim ostacima − kaže Petar Milojević.
Ova građevina nalazi se na oko 2 km jugoistočno od Sokobanje i blizu je srednjovekovnog grada Sokograda. Prema rečima Petra Milojevića, predstavlja primer grobnice na svod koja je napravljena od lomnjenog krečnjaka i povezana tim istim krečom, tadašnjim malterom.
− Ono što je interesantno je da se iznad grobnice uočavaju temeljni ostaci potencijalnog martirujuma. Njega bi prostije mogli da objasnimo kao malu kapelu, crkvicu koja se nalazi iznad grobnice. Na takvim se mestima obično sahranjuju ličnosti svetovnog, duhovnog karaktera,ili neki drugi velikodostojnici. To ne bi mogla da bude grobnica nekog uobičajenog čoveka, jer su se oni sahranjivali, u to vreme, u običnim grobovima. Ovo je jedno velelepnije zdanje, pogotovo što je ukrašeno freskama i moramo imati na umu da se radi o nekoj znamenitijoj ličnosti iz tog perioda − ističe ovaj arheolog rodom iz Sokobanje.
Milojević kaže da se radi o vremenu koje se grubo može datovati u period između 4.i 6. veka naše ere.
− To je neki period ranog hrišćanstva, rano-hrišćanske epohe.Takođe je i period deljenja istočnog i zapadnog rimskog carstva, neki rano-vizantijski, kasno-antički period. I upoređujući sa ostalim građevinama tog tipa, kao što su nedavna istraživanja u Jagodin-mali kod Niša pokazala, neka ranija istraživanja na Caričinom gradu kod Lebana, i da kažemo da su u više gradova Balkana pronađene slične građevine, to bi se moglo datovati u taj neki period, verovatno bliže četvrtom i petom veku, nego šestom. Ali da se šire ogradimo… Period između 4. i 6.veka nove ere.
Više o samoj građevini i istoriji možete pogledati u emisiji „Ranovizantijska građevina sa ostacima fresko slikarstva u okolini Sokobanje”, u prilogu ispod.
