Група археолога са Петром Милојевићем, истраживачем сарадником Археолошког института Београд, 2012. године боравила је у Сокобањи. У то време спровођен је пројекат „Рекогносцирања спелеолошких објеката – потенцијалних спелеолошких објеката за палеолитска насеља”, који је касније и публикован.
Боравак у Сокобањи искористили су да посете и свеже откопане остатке грађевине на чије постојање им је указано од стране неких грађана.
− Тада смо видели и уочили потенцијал те грађевине као археолошког блага. Решили смо да то документујемо, иако смо се бавили другом тематиком. Приликом чишћења, како бисмо припремили налазиште за фотографисање и цртање, приметили смо на грађевини остатке фреско-малтера. Тај фреско-малтер имао је на себи живописне боје које су још увек тада могле да се виде. Поред тога видели смо исклесане волуте,у малтеру,у темељним остацима − каже Петар Милојевић.
Ова грађевина налази се на око 2 км југоисточно од Сокобање и близу је средњовековног града Сокограда. Према речима Петра Милојевића, представља пример гробнице на свод која је направљена од ломњеног кречњака и повезана тим истим кречом, тадашњим малтером.
− Оно што је интересантно је да се изнад гробнице уочавају темељни остаци потенцијалног мартирујума. Њега би простије могли да објаснимо као малу капелу, црквицу која се налази изнад гробнице. На таквим се местима обично сахрањују личности световног, духовног карактера,или неки други великодостојници. То не би могла да буде гробница неког уобичајеног човека, јер су се они сахрањивали, у то време, у обичним гробовима. Ово је једно велелепније здање, поготово што је украшено фрескама и морамо имати на уму да се ради о некој знаменитијој личности из тог периода − истиче овај археолог родом из Сокобање.
Милојевић каже да се ради о времену које се грубо може датовати у период између 4.и 6. века наше ере.
− То је неки период раног хришћанства, рано-хришћанске епохе.Такође је и период дељења источног и западног римског царства, неки рано-византијски, касно-антички период. И упоређујући са осталим грађевинама тог типа, као што су недавна истраживања у Јагодин-мали код Ниша показала, нека ранија истраживања на Царичином граду код Лебана, и да кажемо да су у више градова Балкана пронађене сличне грађевине, то би се могло датовати у тај неки период, вероватно ближе четвртом и петом веку, него шестом. Али да се шире оградимо… Период између 4. и 6.века нове ере.
Више о самој грађевини и историји можете погледати у емисији „Рановизантијска грађевина са остацима фреско сликарства у околини Сокобање”, у прилогу испод.
