Поводом годишњице смрти, 16. новембра, познате сокобањске новинарке Љиљане Николић, огласили су се њена породица и пријатељи. Нашој редакцији стигло је једно емотивно писмо, које из поштовања према покојној колегиници Љиљани, у целости објављујемо.
Отишла је још једна личност са сцене новинарства. Преселила се у небеско друштво међу анђеле. Била је симбол информативне службе у свом делотворном раду на радио и ТВ Соко, Сокобања. То је била Љиљана Н. Николић.
Боја њеног гласа, далекосежних речи са сликом лика Љиљане Николић на радио таласима и ТВ-екрану јасни су елементи њене личности. Дуго ће одзвањати кроз просторне долине у сећањима фамилије и оних који су је познавали, слушали, гледали, сарађивали са њом. Људи из области науке, уметности, културе, образовања, традиције и др. чуваће успомене на њу – Љиљу.
Била је неуморни хумани радник. Несебично је давала идејне смернице, промовисала успехе Сокобањчана у различитим областима њихових делатности.
Бележила, интервјуисала, емитовала, иницирала манифестације, записивала хронике (монографије) установа и личности, емитовала репортаже, дописе, догађаје…
Поврх тога, релаксирајуће време користила је бавећи се израдом традиционалних рукотворина, за које је у консултацијама прихватала предлоге и сводила их у савремене функционалне естетске форме комада и детаље за модерна домаћинства.
Поседовала је енергију јаке радне снаге, а у души тако суптилна, нежна, крхка личност. Емотивна, тихо се повлачила у своју самоћу и тако деловала постојањем трајања.
Њена звезда се није угасила. Живи у срцима својих блиских и оних који су препознали њен непролазни сјај. Оставила је траг као печат својим остварењима и добротом којом је зрачила за сва времена, за вечност…
Љубав и доброта су непролазне вредности.
Љиљо, незаборавно је било причати са тобом, размењивати идеје, искуства и др. Много пута водиле смо разговоре до пола ноћи неприметивши проток времена.
Понекад, нисмо се разумеле у дискусијама, па је било и комуникативног затишја. Временом, опет смо настављале наше разговоре, без замерања. Причања о свеукупним темама у низовима наших разговора, а знале смо да их је држала главна тема ЉУДСКОСТ.
Твој самосвојни приступ животу, разоткривала си дискретно, стидљиво, тек понеки детаљ личног живота. Говорећи поверљивим призвуком мелодично-експресивним, помало дрхтавим гласом, често мисаоно недовршеном реченицом. Једино то ниси слободније делила кроз наше приче.
Личну усамљеност држала си дубоко у себи, тихо, немо…
Настави Љиљо и тамо горе да бележиш, емитујеш, заједно са твојом колегиницом Гоцом, као и нашом другарицом Гоцом Ђорђевић настави дружење.
У мирном покоју душе нека ти је СЛАВА, као и њима двема уз тебе.
Опроштајни поздрав, Софија Вељковић.
