Povodom godišnjice smrti, 16. novembra, poznate sokobanjske novinarke Ljiljane Nikolić, oglasili su se njena porodica i prijatelji. Našoj redakciji stiglo je jedno emotivno pismo, koje iz poštovanja prema pokojnoj koleginici Ljiljani, u celosti objavljujemo.
Otišla je još jedna ličnost sa scene novinarstva. Preselila se u nebesko društvo među anđele. Bila je simbol informativne službe u svom delotvornom radu na radio i TV Soko, Sokobanja. To je bila Ljiljana N. Nikolić.
Boja njenog glasa, dalekosežnih reči sa slikom lika Ljiljane Nikolić na radio talasima i TV-ekranu jasni su elementi njene ličnosti. Dugo će odzvanjati kroz prostorne doline u sećanjima familije i onih koji su je poznavali, slušali, gledali, sarađivali sa njom. Ljudi iz oblasti nauke, umetnosti, kulture, obrazovanja, tradicije i dr. čuvaće uspomene na nju – Ljilju.
Bila je neumorni humani radnik. Nesebično je davala idejne smernice, promovisala uspehe Sokobanjčana u različitim oblastima njihovih delatnosti.
Beležila, intervjuisala, emitovala, inicirala manifestacije, zapisivala hronike (monografije) ustanova i ličnosti, emitovala reportaže, dopise, događaje…
Povrh toga, relaksirajuće vreme koristila je baveći se izradom tradicionalnih rukotvorina, za koje je u konsultacijama prihvatala predloge i svodila ih u savremene funkcionalne estetske forme komada i detalje za moderna domaćinstva.
Posedovala je energiju jake radne snage, a u duši tako suptilna, nežna, krhka ličnost. Emotivna, tiho se povlačila u svoju samoću i tako delovala postojanjem trajanja.
Njena zvezda se nije ugasila. Živi u srcima svojih bliskih i onih koji su prepoznali njen neprolazni sjaj. Ostavila je trag kao pečat svojim ostvarenjima i dobrotom kojom je zračila za sva vremena, za večnost…
Ljubav i dobrota su neprolazne vrednosti.
Ljiljo, nezaboravno je bilo pričati sa tobom, razmenjivati ideje, iskustva i dr. Mnogo puta vodile smo razgovore do pola noći neprimetivši protok vremena.
Ponekad, nismo se razumele u diskusijama, pa je bilo i komunikativnog zatišja. Vremenom, opet smo nastavljale naše razgovore, bez zameranja. Pričanja o sveukupnim temama u nizovima naših razgovora, a znale smo da ih je držala glavna tema LJUDSKOST.
Tvoj samosvojni pristup životu, razotkrivala si diskretno, stidljivo, tek poneki detalj ličnog života. Govoreći poverljivim prizvukom melodično-ekspresivnim, pomalo drhtavim glasom, često misaono nedovršenom rečenicom. Jedino to nisi slobodnije delila kroz naše priče.
Ličnu usamljenost držala si duboko u sebi, tiho, nemo…
Nastavi Ljiljo i tamo gore da beležiš, emituješ, zajedno sa tvojom koleginicom Gocom, kao i našom drugaricom Gocom Đorđević nastavi druženje.
U mirnom pokoju duše neka ti je SLAVA, kao i njima dvema uz tebe.
Oproštajni pozdrav, Sofija Veljković.
