Iako je zima na polovina svoga puta, Sokobanja je zadnji januarski dan dočekala obasjana suncem i toplim vremenom. Ono što je sve nas iznenadilo i obradovalo jesu prve visibabe u dvorištu. Ti vesnici proleća obično se javljaju krajem februara i početkom marta meseca neposredno pred i sam kalendarski početak proleća, 20. marta. Ove godine su poranile. Da nas probude i na neki način barem vizuelno pokrenu iz zimskog sna, obaveštavajući svojim cvetanjem da će i ovom hladnom dobu godine ipak doći kraj.
Cvet visibabe simboliše nadu, upornost i vernost. Svoje mesto je našao i istoriji hrišćanstva tačnije i u biblijskoj legendi u kojoj su prvobitni ljudi, Adam i Eva, izgubili nadu da će zima prestati. Anđeo koji se tom prilikom pojavio pretvorio je snežne pahulje u bele cvetove visibabe kao znak okončanja zime i početka proleća.
