Иако је зима на половина свога пута, Сокобања је задњи јануарски дан дочекала обасјана сунцем и топлим временом. Оно што је све нас изненадило и обрадовало јесу прве висибабе у дворишту. Ти весници пролећа обично се јављају крајем фебруара и почетком марта месеца непосредно пред и сам календарски почетак пролећа, 20. марта. Ове године су пораниле. Да нас пробуде и на неки начин барем визуелно покрену из зимског сна, обавештавајући својим цветањем да ће и овом хладном добу године ипак доћи крај.
Цвет висибабе симболише наду, упорност и верност. Своје место је нашао и историји хришћанства тачније и у библијској легенди у којој су првобитни људи, Адам и Ева, изгубили наду да ће зима престати. Анђео који се том приликом појавио претворио је снежне пахуље у беле цветове висибабе као знак окончања зиме и почетка пролећа.
