Уобичајна фотографија. Врх „Шиљак” и тространа пирамида. На врху срушени остаци капеле чији је камен некадашње изградње разбацан по обронцима. Градитељи и њихове судбине. Креација природе чије стварање, у спрези замисли и науке подстиче размишљања о настанку ове структуре у времену и простору. Кад и како. Приче и легенде. Читава једна новостворена, новоприхваћена, да кажемо наука, о не-идентификованим летећим објектима и њиховим наводним виђањима на овом простору. То је оно о чему се често полемише, доказује, побија и разматра, када је у питању „Ртањ”, његов простор, његова пирамида. Приче које садрже, како историјска тумачења и тренутно постојеће научне доказе, тако и она чија је сврха сензуалност објаве, њено отварање и њено читање.
Ипак, тај „КЛИК”, је на самом подручју и ономе што природа и конфигурација терена нуди човеку.
Планина која делује самотно у простору, коју називају и „Жедном планином”, јер од последње воде до врха нема ниједног потока, нити једног извора и чија се визуелна пројекција разликује другачијим погледом са четири страна света, својом величином није сама. Оно мање познато и оно о чему се мање и пише, а самим тим и мање налази на глобалној интернет мрежи, је и број планиниских врхова који сачињавају тај ужи простор овог горостаса на истоку Србије. Има их више и многима су непознаница када су у питању имена ових малих ртањских врхова.
Гребеном планине, чија се посета реализује кроз многобројне планинарске акције и са које се у зору поред величанственог изласка сунца може посматрати и њена пирамидална сенка, протежу се врхови: „Шиљак” (1565мнв), „Пресло” (1405мнв) и „Кусак” (1380мнв), као највише тачке у простору. Са гребена ка западу и југу, на подручју села Врмџа, врхови: „Лазањски скок”, „Летњак”, „Скок”. Ка истоку и југу, на подручју села Шарбановац и села Мужинац, гледано са планине, мали ртањски врхови: „Јеловац”, „Костадиновица”, „Рујишки камен”, „Стење”, „Баба”, „Мућеа”, „Водени камен”, „Греда”, „Лисац”, „Поречки врх”, „Куси скок”, „Велика Ковиљача”, „Доњи врх”.
Под Кусаком су и „Паклеш и Дуплеш”, простор села „Врмџа”. На око 3 километара од самог села налази се и „Врмџанско” језеро. Са обале овог језера, пружа се и леп поглед на „Ртањ” и на сам врх Кусака, а у његовом подножју велелепне камене терасе, које својим изгледом и складно ређаним каменим блоковима стена, личе на бедем.
Велики број стаза које воде ка појединим врховима и местима маркирана су од стране сокобањских планинара, који су заједно са мештанима околних села препознали потенцијал природе и могућност употребе у планинарске и туристичке сврхе. Тако су обележени и врх „Мућеа” (974мнв), „Греда” (1113мнв), излетиште „Јавор”, „Врх Баба” (1043мнв). Каменити врх Бабe, представља и јединствен поглед на пирамидални део планине „Ртањ”. Са ње тространа пирамида долази до свог пуног изражаја, а поглед вам досеже на пределе планина источне Србије: Кучај, Велики крш, Борски стол, Дели Јован, тимочке вулканске купе, Стару планину, Слемен, Крстатац. Оно што оставља највећи утисак приликом посете Баби, јесте предео који се налази испод ње, ка истоку. Део природе који је добио назив „Стење”. Један веома адреналински стенски одсек, који доминира околином и са кога се одједаред отвара поглед на целу околину.
На овом подручју се налазе и бројне пропасти и јаме. Међу њима је и јама,„Голема Порица”, која је настала урушавањем таванице, далеко у прошлости. Како је импозантна по своме изгледу, површини и каналима, представља незаобилазну тачку приликом посете овом пределу. На овом простору се налази и „Костадиновица”. По предању ова подручја су некада били ловишта Цара Константина. Присутна је и легенда, а и виђења и тврдње мештана о постојању такозване „Константинове столице”, стене у облику трона намењеног њему.
„Греда и Лисац”, нас враћају у подножје Ртња. На том простору се налази и јама „Леденица”, у којој и преко лета влада вечита зима и лед. Некада су из ње вадили комадине леда, како би се у Сокобањи окрепили хладним напитцима. По сећањима појединаца и на основу прича чије се утемељење огледа на усменом предању, транспортован је у сену да би лед дуже задржао своју форму и хладноћу. Ту је и „Томићева колиба” и шири простор подножја на коме се сваког 7. јула, одржава манифестација „Свети Јован Биљобер”.
И када причамо о инспирацији, било да се она огледа у једноставном уживању у природи, голим оком и боравком или сагледавањем простора кроз објектив у форми фотографије или видео записа, Ртањ и сва та његова околина ту инспирацију реализује кроз богаство природе, разноликост околине и могућност да се увек нешто ново види, нешто неистражено, „КЛИК”, и никада пре забележено.
Из угла фотографије и фотографа.
Аутор Кристијан Ђорђевић
