U organizaciji Narodne biblioteke „Stevan Sremac” juče je u prostorijama ove kulturne ustanove održana tribina pod nazivom „Ima li smisla živeti u umetnosti” u okviru koje je prikazan i film „Trnje i lovorike Olge Ilić”, scenaristkinje i rediteljke Jelene Stojanović u produkciji forum Artistikum iz Niša.
Film govori o životu i tragičnom kraju Olge Ilić, glumice, začetnice modernog srpskog teatra, pevačice i prve poznate Srpkinje koja se fotografisala obnažena. Ova umetnica, koja je vremenom pala u zaborav , rođena je u Solunu, a karijeru je je otpočela i završila u Nišu.
˗ Film je avgusta meseca premijerno prikazan na 54. Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, a zatim i u mnogim gradovima naše zemlje. Međutim, u Sokobanji ga malo neuobičajeno predstavljamo u okviru tribine, koja se i oslanja na sam film i nosi naziv ‘Ima li smisla živeti u umetnosti’, odnosno ima li smisla baviti se umetnošću u današnje vreme, a upravo to je jedna od ključnih rečenica u filmu koja potiče iz dnevnika Olge Ilić i koja glasi „Da li je moj život imao smisla?” ˗ rekao je filmski kritičar Dejan Dabić, urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra, koji je sinoć bio u ulozi moderatora tribine.
˗ Olga Ilić je jedna davno zaboravljena ličnost, koja je u vremenu u kom je živela i radila bila pre svega veoma intrigantna ličnost. Istraživanje arhivske građe za ovaj film trajalo je dve godine, a zatim mi je trebalo još godinu dana da sklopim mozaik njenog života. Dokumentarni film, odnosno umetnost ne može da promeni svet, ali može promeniti pogled na njega. Bavljenje umetnošću ne može doneti neke velike materijalne koristi, ali može neke benefite, koje ja smatram većim i bitnijim od svakodnevnih materijalnih motiva ˗ rekla je Jelena Stojanović, koja je napisala scenario i režirala dokumentarni film o Olgi Ilić.
˗ Interesantna stvar kod ovog filma je da su reakcije publike slične i vrlo emotivne, jer sam život ove umetnice, koji je i tema filma, vraća u fokus važnost nekih kategorija koje smo mi malo u ovom brzom tempu života zaboravili, a to su ljubav i prijateljstvo ˗ rekla je autorka filma.
˗ Film je avgusta meseca premijerno prikazan na 54. Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, a zatim i u mnogim gradovima naše zemlje. Međutim, u Sokobanji ga malo neuobičajeno predstavljamo u okviru tribine, koja se i oslanja na sam film i nosi naziv ‘Ima li smisla živeti u umetnosti’, odnosno ima li smisla baviti se umetnošću u današnje vreme, a upravo to je jedna od ključnih rečenica u filmu koja potiče iz dnevnika Olge Ilić i koja glasi „Da li je moj život imao smisla?” ˗ rekao je filmski kritičar Dejan Dabić, urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra, koji je sinoć bio u ulozi moderatora tribine.
Istraživanje arhivske građe za ovaj film trajalo je dve godine, a zatim mi je trebalo još godinu dana da sklopim mozaik njenog života. Dokumentarni film, odnosno umetnost ne može da promeni svet, ali može promeniti pogled na njega. Bavljenje umetnošću ne može doneti neke velike materijalne koristi, ali može neke benefite, koje ja smatram većim i bitnijim od svakodnevnih materijalnih motiva ˗ rekla je Jelena Stojanović, koja je napisala scenario i režirala dokumentarni film o Olgi Ilić.
