Polaganjem cveća na spomen-bistu revolucionara Alekse Markišića u Centralnom gradskom parku, obeležena je 81. godišnjica pogibije ovog partizana. Vence su položili predstavnici Opštinskog i republičkog odbora SUBNOR-a, ORVS Sokobanja, sokobanjske lokalne samouprave i Socijalistička partija Srbije.
Obraćajući se prisutnima Slavoljub Jovanović, predsednik Opštinskog odbora SUBNOR-a, napomenuo je značaj i ulogu Markišića i njegove saborce u borbi za slobodu.
– U Ozrenu oformilo se jezgro, antifašističko, kao jedna klica slobodarstva i bolje sutrašnjice, predvođena Aleksom Markišićem, koji je pre osamdeset i jednu godinu poginuo. I Rajko Vićentijević i Dimirtije Dragojević i mnogi silni su deo toga i ne smemo da ih zaboravimo. Ako bismo ih zaboravili, znači da nema ni nas – kaže Jovanović.
Potpredsednik SUBNOR-a Srbije, akademik, pukovnik, profesor Željko Vidakov Zirojević, kaže da obeležava pogibiju legende ovoga kraja, legende našeg naroda Alekse Markišića Pavla, Rajka Vićentijevića, ali isto tako i svih slobodara koji su položili život za našu otadžbinu.
– Setiti se danas Alekse Markišića, setiti se sedamnaestog februara četrdeset druge godine kada su domaći izdajnici njih dvadesetostruko jačih, većih, smatrali da će ubistvom Alekse Markišića, Rajka Vićentijevića, ugušiti otpor ovog naroda, prevarili su se. Aleksa Markišić živi u svakoj pori našeg trajanja, našeg bića, Aleksa Markišić živi u svakoj steni Ozrena. Aleksa Markišić živi u duhu srca i slobodarstva srpskoga naroda – rekao je ovaj predstavnik republičke organizacije boraca.
Na Vikipediji stoji da je Aleksa Markišić rođen 1908. godine u selu Obzovici, kod Cetinja, u porodici carinskog službenika. Zbog loših materijalnih uslova, prodica mu se 1920. odselila u Sokobanju. Aleksa je 1922. završio osnovnu školu u Sokobanji, a gimnaziju u Aleksincu 1928. godine. Posle gimnazije se upisao na Pravni fakultet u Beogradu 1930., kao vanredni student.
Od 1930. je bio dopisnik nekoliko novinskih glasila, poput beogradske „Pravde”, „Politike”, urednik „Sokobanjskih novosti”, dopisnik sarajevske novinske agencije „Avala”, radnik u redakciji „Politike” i ostalo.
Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1935. godine. Na Pravnom fakultetu je diplomirao 1939. i zatim primljen na staž u sreski sud u Sokobanji. Kapitulacija Jugoslavije 1941. zatekla ga je u Boki kotorskoj. Posle toga se vratio u Sokobanju.
Učesnik Narodnooslobodilačke borbe je od 1941. godine. Dana 3. avgusta je sa grupom drugova postao borac Ozrenskog partizanskog odreda. Bio je prvi politički komesar odreda. Krajem septembra 1941. vraćen je na sokobanjski teren u svojstvu sekretara Sreskog komiteta KPJ za banjski srez.
Prilikom likvidacije jednog provokatora u Sokobanji, Aleksa i Rajko Vićentijević su bili izdani, nakon čega su ih opkolili Nedićevci i žandarmi. Nakon 12-časovne borbe, žandarmi su potpalili kuću u kojoj su se utvrdili. Njih dvojica su izvršili proboj, pri čemu je Rajko poginuo. Aleksa je odmakao, ali je bio ranjen u kičmu. Poslednjim metkom je izvršio samoubistvo da ne bi živ pao neprijatelju u ruke.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 6. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja. U Sokobanji mu je podignuta spomen-bista.
