Настављена археолошка истраживања на Поповици

Друштво Туризам

Археолошка истраживања налазишта из раног гвозедног доба на локалитету Поповица, као што смо недавно писали, настављена су и ове године. Пројекат финасира општина Сокобања, а реализује се у сарадњи Археолошког института и Народне библиотеке „Стеван Сремац”, сазнајемо од руководиоца овог пројекта Петра Милојевића истраживача сарадника Археолошког института у Београду. Овогодишња истраживања су према његовим речима, донекле потврдила прошлогодишње налазе и открића. Ово налазиште је посебно занимљиво због тога што на њему не постоје никакви знакови насељавања у историјским периодима односно Антици и Средњем веку, зато су праисторијски слојеви веома добро очувани.

− Имамо за сада три јасно евидентирана слоја насељавања. Већ сада можемо рећи да је насељавање на Поповици кренуло у позном бакарном добу. То је неки период између 3500. и 2500. године пре нове ере. Након тога у слоју из бронзаног доба имамо материјал који је типичан за параћинску и гамзиградску културну групу коју можемо датовати у периоду између 1600. и 1300. године пре нове ере. Онда следи уједно и најмоћнији слој на Поповици, период раног и старијег гвозденог доба, који почиње негде од 1100. године пре нове ере и траје до 600. године пре нове ере . Материјал је типичан за калакача хоризонт и за Басараби културу − рекао је Милојевић.

Након недељу дана истраживања, археолози су дошли до доњег дела сухозида, који су пратили још од прошле године и који је највероватније био бедем са северне стране овог утврђења из праисторије сазнајемо од Александра Капурина научног саветника Археолошког института у Београду.

− Међутим , као што то често бива, у неком са археолошког становишта скоријем периоду, пре 100 или 200 година неко је искористио ту погодност, да је овај зид направљен од облутака кречњака који су донешени из Моравице и овде одмах поред наше сонде направио једну кречану, а камење из тог зида је користио за производњу крече. Тако да зид постоји али не у оном оригиналном облику какав је био у праисторији већ је сада више у урушеном стању. − рекао је Капурин.

Наш саговорник истиче да је ипак најбитније да су присторијски слојеви који се истражују очувани.

Кустос Завичајног музеја Књажевац Милена Муминовић Божић је такође део ове екипе и истиче да јој је посебно драго што се истраживања врше на подручју општине Сокобања, која није довољно археолошки истражена и најавила да ће од новембра месеца, слична истраживања почети да се обављају и на територији Књажевца, након чега ће се имати нека још јаснија слика о насељавању ових простора у праисторији.

− Најстарији налази на овом локалитету су фрагменти керамичких посуда из периода енеолита и интересантна коштана алакта. Следећи период је бронзано доба а затим гвоздено и у свима смо пронашли фрагменте керамике. То су све делови посуда које су људи користили у свакодневном животу. Нажалост ни ове године нисмо имали срећу да нађемо неку целу или бар скоро целу посуду али је нама довољно да имамо бар неке делове да можемо да датујемо одређене слојеве које ископавамо − истакла је наша саговорница.

У плану је да се крајем ове или почетком наредне године у сарадњи са Народном библиотеком Стеван Сремац, на основу ових истраживања објави монографија „Праисторија сокобањске котлине”.

Екипа археолога је осим на Поповици током претходне недеље одрадила и геомагнетна снимања у Врмџи на локалитету Девојачки камен где је такође пронађен занимљив материјал, а о чему ће више бити речи након интензивнијих истраживања.

Више о наставку истраживања праисторије у Сокобањи можете погледати у видео прилогу:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

17 + 15 =