Потпуно очувана наруквица из далеке праисторије, накит од шкољки, костију животиња, али и вепрових зуба, само су неки од вредних открића која су научници пронашли на локалитету Девојачки камен недалеко од Сокобање. Како се на овом простору живело пре нове ере и чиме се бавило становништво стручњаци су успели делом да демистификују откривајући делове различитих предмета од којих су неки поприлично добро очувани што је изненадило и научнике. Такав пример је наруквица за коју др Петар Милојевић, научни сарадник Института за археологију у Београду каже да је права реткост, јер се оне обично налазе у фрагментима.
– Ова наруквица украшена зарезима је комплетно очувана. Моја теорија је, пошто најчешће налазимо фрагменте ових наруквица и оне су обично малих обима, да су их носила деца, и вероватно су у неком узрасту те наруквице пуцале, једноставно са растом. Због тога најчешће налазимо фрагментоване делове. Оно се некада узму па се пробуше на два краја и онда се неким везивом надограђује и веже у целину – објашњава стручњак.
На овом локалитету, који се налази у селу Врмџа, научници су ископавали два хоризонта из бакарног доба, период у коме су најчешће налази од глине, односно керамике и од камене кости. Археолози су пронашли и доста накита од шкољки, што буди претпоставку да је овдашњи праисторијски човек имао трговинску размену са онима који су живели на приморју. Др Петар Милојевић каже да је поред тих комада накита од шкољки, занимљива и наруквица од вепрових зуба и привезак у облику крстића.
– Вепрови зуби, пошто су често имали конус, коришћени су у праисторији за прављење накита и обично су се два очњака везивала у једну целину и од тога прављена наруквица. Имамо и једну наруквицу са четири перфорације која је направљена од шкољке, то се види по овде природној структури на самом предмету и оне су чиниле низ који се надовезивао, вероватно четири или пет оваквих који је ишао око руке. Оно што имамо занимљиво је један привезак у облику крстића који је такође исто пронађен у слоју из раног бакарног доба и он је такође направљен од шкољке. Још један, такође, врло занимљив, детаљ је спондило шкољка која искључиво живи у морским срединама. Она документује заправо трговину овог краја у праисторији са приморјем. То је чест налаз који се среће на неолитским и рано енеолитским локалитетима. Ова наша има чак и перфорацију, тако да је била до вероватно неког накита, огрлице или неког привеска. Такође је познато да поред оваквих примерака постоје и фосилни остаци које су наши преци из неолита или раног енеолита прикупљали који потичу чак из неких много далеких геолошких старости ове планете и користили их међу својим накитним инвентаром – наводи археолог.
На локалитету Девојачки камен истраживачи су раније открили два слоја са доста керамике која припада раном бакарном добу, раном енеолиту и култури Бубањ – Хум, периоду који је недовољно истражен у Србији. Реч је о култури која је настала пре 4.500 година пре нове ере, након распада винчанских мегалополиса. Милојевић појашњава да за разлику од винчанске, коју карактерише лепо обрађена и декорисана керамика, Бубањ-Хум карактеришу мањи облици са доста мање декорације.
– Као неки типичан облик који се најчешће јавља у овом периоду по коме ми препознајемо целу ту епоху раног бакарног доба и Бубањ Хум културу су зделе које ми зовемо ‘зделе увученог обода’ и њих готово увек налазимо у великим количинама када ископавамо локалитете са тим хоризонтом. Понекад може бити украшен ситним канелурама или неким урезима. Поред тога имамо оно што зовемо ‘трпезна керамика’, зато што су зделе коришћене за сервирање хране, имамо и кухињску керамику која је служила за кување и складиштену керамику која је коришћена за складиштење. Након обраде материјала који се обради овде, пописа, пребројавања, материјал се упућује на даље анализе. Неке од анализа које вршимо то је порекло сировина. Утврђујемо састав глине и остало. По могућности раде се репарација и конзервација материјала, посуда када имамо довољно елемената, то јест дно, трбух и обод посуде, ми смо у могућности да је реконструишемо и онда је она репрезентативна за музејску збирку – каже др Петар Милојевић.
Осим што има материјала за богату музејску збирку, Сокобања обилује и интересантним археолошким налазиштима. Овај стручњак напомиње да је потребно што више популарисати ова места, како би се привукли стручњаци истраживачи из других делова света, који су све више заинтересовани за локалитете у нашој земљи. Наш саговорник сматра да Сокобања има услова и да би вероватно била интересантна за нове анализе и истраживања светских стручњака.
Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић
Фото: Кристијан Ђорђевић
