Potpuno očuvana narukvica iz daleke praistorije, nakit od školjki, kostiju životinja, ali i veprovih zuba, samo su neki od vrednih otkrića koja su naučnici pronašli na lokalitetu Devojački kamen nedaleko od Sokobanje. Kako se na ovom prostoru živelo pre nove ere i čime se bavilo stanovništvo stručnjaci su uspeli delom da demistifikuju otkrivajući delove različitih predmeta od kojih su neki poprilično dobro očuvani što je iznenadilo i naučnike. Takav primer je narukvica za koju dr Petar Milojević, naučni saradnik Instituta za arheologiju u Beogradu kaže da je prava retkost, jer se one obično nalaze u fragmentima.
– Ova narukvica ukrašena zarezima je kompletno očuvana. Moja teorija je, pošto najčešće nalazimo fragmente ovih narukvica i one su obično malih obima, da su ih nosila deca, i verovatno su u nekom uzrastu te narukvice pucale, jednostavno sa rastom. Zbog toga najčešće nalazimo fragmentovane delove. Ono se nekada uzmu pa se probuše na dva kraja i onda se nekim vezivom nadograđuje i veže u celinu – objašnjava stručnjak.
Na ovom lokalitetu, koji se nalazi u selu Vrmdža, naučnici su iskopavali dva horizonta iz bakarnog doba, period u kome su najčešće nalazi od gline, odnosno keramike i od kamene kosti. Arheolozi su pronašli i dosta nakita od školjki, što budi pretpostavku da je ovdašnji praistorijski čovek imao trgovinsku razmenu sa onima koji su živeli na primorju. Dr Petar Milojević kaže da je pored tih komada nakita od školjki, zanimljiva i narukvica od veprovih zuba i privezak u obliku krstića.
– Veprovi zubi, pošto su često imali konus, korišćeni su u praistoriji za pravljenje nakita i obično su se dva očnjaka vezivala u jednu celinu i od toga pravljena narukvica. Imamo i jednu narukvicu sa četiri perforacije koja je napravljena od školjke, to se vidi po ovde prirodnoj strukturi na samom predmetu i one su činile niz koji se nadovezivao, verovatno četiri ili pet ovakvih koji je išao oko ruke. Ono što imamo zanimljivo je jedan privezak u obliku krstića koji je takođe isto pronađen u sloju iz ranog bakarnog doba i on je takođe napravljen od školjke. Još jedan, takođe, vrlo zanimljiv, detalj je spondilo školjka koja isključivo živi u morskim sredinama. Ona dokumentuje zapravo trgovinu ovog kraja u praistoriji sa primorjem. To je čest nalaz koji se sreće na neolitskim i rano eneolitskim lokalitetima. Ova naša ima čak i perforaciju, tako da je bila do verovatno nekog nakita, ogrlice ili nekog priveska. Takođe je poznato da pored ovakvih primeraka postoje i fosilni ostaci koje su naši preci iz neolita ili ranog eneolita prikupljali koji potiču čak iz nekih mnogo dalekih geoloških starosti ove planete i koristili ih među svojim nakitnim inventarom – navodi arheolog.
Na lokalitetu Devojački kamen istraživači su ranije otkrili dva sloja sa dosta keramike koja pripada ranom bakarnom dobu, ranom eneolitu i kulturi Bubanj – Hum, periodu koji je nedovoljno istražen u Srbiji. Reč je o kulturi koja je nastala pre 4.500 godina pre nove ere, nakon raspada vinčanskih megalopolisa. Milojević pojašnjava da za razliku od vinčanske, koju karakteriše lepo obrađena i dekorisana keramika, Bubanj-Hum karakterišu manji oblici sa dosta manje dekoracije.
– Kao neki tipičan oblik koji se najčešće javlja u ovom periodu po kome mi prepoznajemo celu tu epohu ranog bakarnog doba i Bubanj Hum kulturu su zdele koje mi zovemo ‘zdele uvučenog oboda’ i njih gotovo uvek nalazimo u velikim količinama kada iskopavamo lokalitete sa tim horizontom. Ponekad može biti ukrašen sitnim kanelurama ili nekim urezima. Pored toga imamo ono što zovemo ‘trpezna keramika’, zato što su zdele korišćene za serviranje hrane, imamo i kuhinjsku keramiku koja je služila za kuvanje i skladištenu keramiku koja je korišćena za skladištenje. Nakon obrade materijala koji se obradi ovde, popisa, prebrojavanja, materijal se upućuje na dalje analize. Neke od analiza koje vršimo to je poreklo sirovina. Utvrđujemo sastav gline i ostalo. Po mogućnosti rade se reparacija i konzervacija materijala, posuda kada imamo dovoljno elemenata, to jest dno, trbuh i obod posude, mi smo u mogućnosti da je rekonstruišemo i onda je ona reprezentativna za muzejsku zbirku – kaže dr Petar Milojević.
Osim što ima materijala za bogatu muzejsku zbirku, Sokobanja obiluje i interesantnim arheološkim nalazištima. Ovaj stručnjak napominje da je potrebno što više popularisati ova mesta, kako bi se privukli stručnjaci istraživači iz drugih delova sveta, koji su sve više zainteresovani za lokalitete u našoj zemlji. Naš sagovornik smatra da Sokobanja ima uslova i da bi verovatno bila interesantna za nove analize i istraživanja svetskih stručnjaka.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević
