И Сокобања је на Видовдан одала почаст страдалим српским херојима. Дуж меремерног шеталишта била је постављена изложба аутентичних фотографија које приказују део новије историје борби на Косову и Метохији. Положени су венци на споменик Бори Стефановићу, Сокобањцу који је био командир српске чете на Косову, а у Храму Светог Преображења Господњег служен је помен страдалим косовским јунацима.
Обележавање Видовдана организовало је Удружење ветерана Посебних јединица полиције, Регија централне и источне Србије.
По речима Зорана Стаменковића, члана овог удружења, Видовдан је прилика да се ода пошта свим страдалим српским херојимо, а посебно припадницима који су изгубили живот у борби против тероризма на Косову и Метохији. Изложбу чине аутентичне фотографије и теренске забелешке припадника јединица из централне и источне Србије насатле током ратних дејстава.
– То су фотографије које су сами припадници снимали у време тих дејстава и касније их чували као успомену. Прикупили смо их и приредили изложбу са жељом да се не заборави наше учешће на Космету у борби против тероризма, пре свега наши страдали хероји, али ни њихове породице. Док год постоји удружење, трудићемо се да то сећање преносимо млађим генерацијама и покажемо како се бранила отаџбина – рекао је Стаменковић.
Он је подсетио да ветерани сваке године, 25. јула, на дан погибије Боре Стефановића, полажу венце на његов гроб и на бисту испред Полицијске станице у Сокобањи.
– И овог Видовдана желели смо да му одамо почаст и подсетимо се нашег Боре, кога нећемо заборивати. Помен страдалим косовским јунацима само је још један начин да сачувамо успомену на наше борце и хероје – истакао је Стаменковић.
Летели смо 25 метара
Посебну пажњу посетилаца привукла је фотографија потпуно уништеног блиндираног полицијског возила. Уз њу је стајао и Драгомир Траиловић, портпарол Удружења ветерана Посебних јединица полиције, који је испричао да је управо то један од најтежих тренутака које је доживео током рата на Косову. Како каже, 25. априла 1999. године њихово возило, у којем су била њих тројица, на путу од Штимља према Коњској глави налетело је на тенсковску мину.
– Терористи су мине укопавали у земљане путеве, прекривали их песком, а метална кућишта замењивали пластичним како их детектором не би открили. Од места где смо нагазили руским блиндираним возилом летели смо 25 метара. Излетео је мотор, точкови, цео предњи трап. Прошао сам са повредом десне потколенице, тетиве, а човек који је био у куполи са митраљезом, био је сав угруван. Сви смо од тада ратни војни инвалиди – присећа се Траиловић.
На једној од изложених фотографија забележено је и повлачење јединице из Лоповачких шума.
– Видите у каквом смо стању били. Нисмо стизали ни да се обријемо – сећа се Траиловић.
Фотографије изложене у Сокобањи нису само приказ рата, већ и судбине њихових учесника. Управо зато, истичу ветерани, важно је да остану део колективног сећања и да сведоче млађим генерацијама о времену које не сме бити заборављено, што је и циљ оформљеног удружења.
