„Прича о најбољима тече и никада јој неће бити крајаˮ, речи су које од сада дочекују сваког ко се нађе испред просторија некадашњег Радија Сокобање. Уклесане на спомен-плочи са ликом Љиљане Николић, оне чувају сећање на новинарку, публицисткињу и хроничарку која је својим радом оставила дубок траг у медијском и друштвеном животу Сокобање.
Спомен-плоча постављена је иницијативу њених пријатеља, рођака и чланова Удружења грађана „Бањско преображењеˮ, који су на овај начин желели да сачувају успомену на једну од најистакнутијих Сокобањчанки савременог доба.
„Љиља је уткана у све поре сокобањског животаˮ
Спомен-плоча у улици Алексе Маркишића свечано је откривена на Видовдан, дан који, како је подсетила њена пријатељица Јасмина Митровић, магистар књижевности, симболично позива на сећање на претке и људе који су својим делима задужили заједницу.
– Видовдан асоцира на светлост, на вид и на претке. Љиља је управо била светлост. Уносила је светлост у све оно што је радила, било да је реч о новинарству, истраживачком раду или рукотворинама. Ширила је видике свима нама који смо имали част да је познајемо и сарађујемо са њом. Љиља је уткана у све поре сокобањског живота, у њену историју и културу – рекла је Митровић.
Подсетила је да су многе генерације одрастале уз култну радио-емисију „Променадаˮ, да и данас читају њене монографије и шетају Андрићевим стазама које је управо Љиљана осмислила.
– Била је велики пријатељ моје породице, моја подршка и мотивација. Усмеравала је моје путеве, а то чини и даље, иако физички није са нама. После скоро шест година након њене смрти, осећања су помешана. С једне стране је туга што она није овде, а са друге понос и задовољство што смо се окупили у њену част – додала је Марковић.
„Личну усамљеност држала је дубоко у себиˮ
Посебно емотивно о Љиљани је говорила њена дугогодишња пријатељица, професорка ликовног у пензији Софија Вељковић. Она је подсетила да је Љиљана поседовала огромну радну енергију, али да је иза снажне професионалне личности крила изузетно нежну и осећајну природу.
– Самосвојни приступ животу разоткривала је дискретно, стидљиво, тек понеки детаљ личног живота, говорећи победљивим призвуком, мелодично експресивним, помало дрхтавим гласом, често мисаоно недовршеном реченицом. Једино то није слободније делила кроз наше приче. Личну усамљеност држала је дубоко у себи, тихо и немо – навела је са сетом у гласу.
Она је подсетила и ко је била Љиљана Николић, која је, како је навела, поседовала енергију јаке радне снаге, а у души била суптилна, нежна, крхка и емотивна личност, која се тихо повлачила у своју самоћу.
– Била је неуморни хумани радник, несебично је давала идеје, смернице, промовисала успехе Сокобањчана у различитим областима њихових делатности. Бележила, интервјуисала, емитовала, иницирала манифестације, записивала хронике, монографије установа и личности, емитовала репортаже, дописе и догађаје. Поврх тога бавила се израдом традиционалних рукотворина – навела је Вељковић.
О скромности говоре и непотписане књиге
Удружење грађана „Бањско преображењеˮ, чије је оснивање својим идејама помогла Љиљана Николић, наставиће да негује сећање на њу и да реализује замисли које је годинама стварала за добробит Сокобање, истакао је председник Удружења Милорад Гавриловић, који је свечано открио спомен-плочу.
Он је захвалио члановима породице што су подржали иницијативу за постављање спомен-плоче, али и покојном Радивоју Јовановићу, који је, као председник скупштине станара, заслужан што је плоча постављена на згради у којој је Љиљана радила.
Да је скромност била једна од њених највећих врлина подсетила је Љиљанина рођака Гранка Марковић.
– На њеним књигама ви нећете наћи њено име. Прво окренете две стране, а онда стоји аутор Љиљана Николић. То говори колико је била скромна – рекла је Марковић.
Откривању спомен-плоче осим родбине, пријатеља и сарадника, присуствовали су и бројни Сокобањчани. Међу њима је била и Снежана Радовановић, која је истакла да је Љиљана својим радом умела да гради институције и да је била неодвојиви део Сокобање.
– Сви који су радили, живели и сарађивали са њом знају колико је велико наслеђе оставила иза себе – навела је Радовановић.
Љиљана Николић преминула је пре шест година, а последње године живота провела је сама у свом дому, окружена књигама, рукописима и рукотворинама на које је посебно била поносна. Иза ње су остала дела која сведоче о једном времену и људима, али и бројни Сокобањци који и данас о Љиљи Николић говоре са поштовањем и поносом.
