Ђорђе Живановић из Сокобање, рудар, спортиста, а пре свега човек са великим Ч, је јуче још једном показао да ове епитете носи са разлогом. Другу годину заредом, заједно са својим следбеницима, истрчао је хуманитарни маратон од 44 километара од Алексиначког Рудника до Читлука, познатијег као „Ђолетови километри”.
Ђорђе не само да је рудар, већ и дете настрадалог рудара, и од 1998. одраста без оца. Приликом доласка на циљ, јуче у поподневним сатима, где су га дочекали рудари, представници локалне самоуправе и окупљени грађани, он је за наш медији казао да врло добро зна како је живети без члана породице.
– Увек сам желео тако људима да помажем кад су у невољи, поготову као када изгуби неко члана породице то је нешто најгоре што може човека да снађе. Прво што је изгубио члана који зарађује, који крваво зарађује ‘хлебац’ да прехрани породицу – објаснио је наш саговорник и поручио да ће, колико је у његовој моћи, помагати и наредних година.
У име рудара и Рудника „Соко” учесницима акције се захвалио Слободан Митић, који је објаснио да је замољен од директора Марка Конатара да се обрати скупу. Он је још једном истакао Ђорђетов допринос да се настрадале колеге и њихове породице никада не забораве, али је напоменуо да ова трагична страдања треба максимално предупредити.
– Не само да се сетимо страдалих, него да сви убудуће размишљамо о свом послу и да о томе водимо мало више рачуна и да оваквих тренутака у нашим животу буде што мање. Посебно бих се захвалио не само вама него и представницима локалних сампуправа Алаксинца, Сокобање који уз наше колеге из рудника ‘Соко’ такође воде рачуна о обележавању овог дана и надам се да ћемо и надаље сарађивати на много бољим и ведријим темама у циљу развоја рудника ‘Соко’ и развоја рударства уопште – поручио је Митић.
И председник општине Сокобања др Миодраг Николић се сложио да треба учинити што безбеднијим тако тежак и ризичан посао као што је рударски, нарочито у метански јамама као што је ова у Читлуку, мада је у апсолутном смислу то немогуће. Он се захвалио Ђорђу на све што је учинио покретањем хуманитарног маратона, али је био пун хвале за још једног учесника.
– Посебна захвалност Данијелу који је прошле године по киши све ово издржао и данас по овом времену од 30 степени, 1. априла, када му време није. И свака част што је ово издржао. И прошле године сам рекао ‘Ту смо да и њему и свима вама и сви заједно се договоримо о било каквој даљој акцији и све што можемо да помогнемо овим породицама којима очеве никада нећемо моћи да вратимо, Али, ту смо да социјално и друштвено помогнемо, максимално колико можемо, да олакшамо бар живот ове деце – обећао је др Николић и нагласио и да се превентивним активностима учини да се оваква једна ситуација више никада не понови.
Телеграм подршке хуманитарној акцији упутила је и народна посланица Оливера Денић која је била спречена да присуствује самом догађају. Она је поред осталог написала: „Вечна слава овим очевима, браћи, синовима и пријатељима, који су часно радили за хлеб од девет кора. Хвала и Ђолету, великом човеку, што несебично улаже себе да се за храброст и јунаштво рудара надалеко зна. Ђоле је прави пример племенитог, часног, пожртвованог и јуначког Србина! Ђоле, поносим се са тобом!”
И на крају оно што посебно радује не само иницијатора већ и све учеснике ове хуманитарне акције је раст броја учесника. Ове године на старту у Алексиначком руднику било је око 50 тркача. Неки од њих су одустали у току трке, што и није важно, битно да је исказана спремност да се помогне онима којима је помоћ потребна.
Акција „Ђолетови километри” траје целе године, не само за време одржавања маратона, па хумани људи могу своје прилоге и даље да донирају путем Црвеног крста Сокобање, односно на посебном жиро рачуну.
