Модиглианијева „Успавана долина” пробуђена након 25 година: Публика одушевљена, Сокобањци поносни

Друштво

Песма „Успавана долина” и спот који је за њу урађен ових дана привлаче велику пажњу јавности у Сокобањи, најпре због чињенице да је аутор сокобањски зет Александар Тодоровић Модиглиани, а потом и због квалитетне видео продукције, маштовитости, порука које садржи, али и изузетног вокала. Познаваоци камере и звука истичу да је реч о озбиљном уметничком делу, док је са друге стране за лаике технички он на нивоу озбиљне светске продукције.

Кроз елементе старог Холивуда и футуристичку прошлост, „Успавана долина”, како сам аутор каже, поручује да се треба вратити правим породичним вредностима, Богу, љубави и вери. За десетак дана спот је погледало скоро пола милиона људи.

– Спот је снимљен у духу ‘Neo-noira’, са елементима стимпанка, поетског експресионизма и надреализма. Коначно прича највише говори о изгубљеној емпатији која је са прогресом модерне технологије у дебелом дефициту. Зато је и радња смештена у викторијанско доба, где су се људи више волели и поштовали – каже Модиглиани на почетку разговора.

Лирика и сам спот који у себи имају пуно фантазије буде осећај да се нешто добро може вратити и променити ово музичко време у коме је какофонија звука и штанцање музике ради квантитета преузело водећу улогу. У споту се осећају примесе утицаја великих писаца фантазије Терија Прачета, Роалда Дала и Вилија Вонке који су своје фантазије и љубав уткали у књиге и пренели кроз екранизацију. „Успаваној долини” не мањкају ни оригиналност у кадровима, монтажи и самој идеји, а што је још важније носи у право време поруку да ће „љубав спасити свет”.

– Враћање човека човеку, пријатеља пријатељу. Носи снажну поруку како разумети туђу бол, радост, срећу, али и тугу. Једноставно како наћи начин да се уђе у туђе ципеле, па макар обе биле исцепане и број мање и на тренутак саосећати са другом особом и помоћи јој искрено из душе. Јер душа боли, а не срце! Срце је само пумпица и саставни је део оних који су и људи и нељуди. Срце има свако… Душу, тек понеко – каже наш саговорник.

Како додаје ово музичко дело, инспирисано „Истребљивачем” Ридлија Скота, требало је да буде уништено још пре 25 година, али га је стицајем околности сачувао његов пријатељ. Да је урадио праву ствар сведоче поруке које ових дана стижу на Модиглианијеву адресу, како од пријатеља тако и од оних који су одушевљени ауторовим уметничким изразом.

– Ова песма је била изгубљена четврт века, попут филмова Жака Мелијаса, па је мој друг игром случаја сачувао ‘waw’ у компјутеру и пројекат. После проблема са гласним жицама уништио сам све дискове, да ме душа више не боли. Глас се вратио Божијом вољом и песма. Буквално чудо… Цела песма је била изгубљена и нисам је имао до пре годину дана. Милан Петровић који је био инжењер звука у том студију у којем сам ја радио је сачувао пројекат – каже и додаје да је након сазнања да је песма сачувана решио да за њу уради и спот.

Модиглианијеви текстови и видео спотови, како каже, имају безброј фиока где свако може да извуче баш ону играчку коју је као дете волео па изгубио. Ово је, додаје, прича о парадоксима, о томе ко смо то ми сами, о кратким бљесковима и питањима да ли нам се све ово некада догодило.

– Да ли је ‘Успавана долина’ само кратки спој у мозгу смештен дубоко у центар меморије као сећање или су то заиста дани будуће прошлости. Не знам ни сам, али никада нећу престати да сањам… Никада – обећава у разговору за Сокопрес, који завршава реченицом „Путуј долино, ниси моја бол”.

Модиглијанијев тим 

Музику и текст, сценарио и режију потписује Александар Тодоровић Модиглијани за кога колеге кажу да је један од најснажнијих баритона екс Ју сцене. Песма је снимљена пре 25 година у Ћуприји код аранжера Саше Ристића, а вокали су снимани у Нишу тонски студио 86, микс мастеринг Милан Петровић.

Продукцију потписују Милан Петровић, Миња Марковић (Лутајућа срца) и Александар Тодоровић Модиглиани. Гитаре је свирао Драган Јовановић Крле из Генерације 5. Видео монтажу, „Color grading” и „Editing” потписује феноменални Миодраг Мишко Живковић, а сниматељи су били Никола Јовановић и Далибор Чершков.

Аутентични, ручно писани калиграфски лого је урадила академска уметница Тамара Лаци Крстић. За пост продукцију је била задужена ДМВ фирма из Ниша и господин Душан Шарковић.

Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sixteen − 1 =