Мироточива икона светог мученика цара Николаја Романова у Сокобањи

Икона светог мученика цара Николаја Романова, претходна три дана боравила је у сокобањској цркви Светог Преображења Господњег. Наиме, српско-руско удружење „Православна породица”, уз благослов патријарха српског Иринеја, организовало је крсни ход иконе Светог мученика цара Николаја Романова од храма Светог Саве у Београду до Пећке Патријаршије, а након тога до Свете Горе.

Српско-руско удружење „Православна породица” основано је 2012, са циљем очувања и развоја православно-хришћанских вредности у области породице и породичног живота. У недељу је био организован верски ход по Сокобањи, а у понедељак, након литургијe, икона је свечано испраћена даље ка нишкој епархији.

– Ми имамо ту част да нас по трећи пут посећује икона цара Николаја – рекао је Горан Стојановић, председник црквеног одбора.

Ова света икона први пут је уз благослов епископа тимочког Илариона и сокобањског свештенства била у цркви манастира Јерменчић, која је посвећена светим Арханђелима Гаврилу и Михаилу.

– Црквени одбори Сокобања и Ресник имају у плану да ово свето место обнове, зато смо мироточиву икону и донели овде да би нам цар и света царска породица помогли да овај крај приближимо Сокобањчанима и читавом православном народу. Имамо благослов нашег епископа, а и локална самоуправа је веома заинтересована да нам помогне у обнови цркве и конака и да се поново успостави манастир, а можда се већ и идуће године овде настане монаси – додаје Стојановић.

Манастир Јерменчић налази се на Озрену, на 850 метара надморске висине, а од Сокобање је удаљен осам километара. У нeпoсрeднoj близини манастира нaлaзи сe вeлики брoj извoрa, чaк oсaм, oд кojих je двa кaптирao сaм хajдук Вeљкo. Писaних дoкумeнaтa o пoстaнку и рaзвojу мaнaстирa нeмa, jeр су уништeни зa врeмe његовог пaљeњa oд стрaнe Tурaкa 1796. гoдинe. По једном предању манастир су подигли јерменски војници 1392. године, који су као вазална војска учествовали у боју на Косову на страни Турака. Када су видели да се боре против хришћана, напустили су битку, прешли на страну Срба.

По другим причама подигли су га Јермени који су бежали од Турака и сматра се да је манастир у то време био веома богат и да је бројао преко 400 монаха, који су после турског разарања избегли на Фрушку Гору. Прве остатке манастира открио је Наста Костић из Сокобање у Српско-турском рату и тада је подигнута једнобродна црква од камена, после чега је више пута мењана. Манастирске реликвије нису сачуване, изузев бронзаног печата у облику ромбоида, који на једној страни има лик Св. Архангела, а на другој мотив са источњачком шаром. У манастиру од 70-тих година не живи нико, а последња реконструкција и обнова је извршена 1992. године. Сваке године, на Св. Архангела Гаврила, 26. јула, организује се сабор, када се код манастира окупља велики број људи.