Malo selo, al’ poštuje prirodu i ne zaboravlja svetinju

Na jugozapadnim obroncima planine Devica, području koje se naziva Golakom, na 25 kilometara od Sokobanje i oko 750 metara nadmorske visine nalazi se selo Radenkovac. Ovo rustično selo, koje izgledom svojih kuća i ambijentom, vraća daleko u prošlost, u poslednje vreme kroz napore zaljubljenika u prirodu, planinara, meštana, ponovo oživljava.

U selu se nalazi i branište „Rudina”, šuma stoletnih hrastova koja je živi svedok burne istorijske prošlosti. Ovde su nekad prelazili Turci. Neki od tih hrastova su bili deca pre Prvog srpskog ustanka, neki su već imali unučad nakon oslobađanja od Osmanske vlasti, a za mnoge se pretpostavlja da svojom debljinom i godovima, sežu i dalje u prošlost. Tu je i Ekološko-planinarski dom „Pevac”, nekada seoska škola, koji je zahvaljujući Sokobanjskom ekološkom društvu i planinarima Oštre Čuke, započeo jednu pravu ekološku priču.

Svedok prošlosti, i tema ove priče, je malena crkvica. Nazivaju je Petrovdan. Ona se se nalazi u planini, na livadama Golemog vrha. Oivičena je kamenom ogradom, a prema rečima Bobana Stojanovića, predsednika Mesne zajednice, koji u razgovoru kaže da je to crkvica Petra i Pavla, pretpostavljamo da je i posvećena ovim apostolima.

Danas ovo selo broji svega trideset stanovnika u dvadeset kuća, ali se uvek o Petrovdanu okupe kako bi u veselju dočekali i ovaj praznik.

− Nama je u planu da tu crkvicu sredimo. Kako ćemo u tome uspeti je i malo veći zahvat, za nas, i za selo. Za ovu crkvicu se ne zna tačno kada je sagrađena. Mi mislimo da je to bilo pre nekih sto, stopedeset godina. Ali,svakog leta obeležavamo. Tamo se izlazi,sečemo kolač, okupljamo se. Imamo neke planove da radimo,skupili smo neku građu,narezali za krov. Videćemo. − kaže Stojanović.

Pored meštana ovog sela, ova malena crkva, koja je negde i na 820 metara nadmorske visine, je i nezaobilazni deo putovanja planinara. Njihova akcija, koja nosi naziv „Radenkovanje”, u svoj itinerar, pored šume borova, Golemog vrha, kanjona Bele reke, Manastira Spasovdan, livada-Rosulja, vodopada, izvora, Leskovika, vrha Glavčina i šume Rudina, uvrstila je u posetu i ovo mesto. Česti komentari tih posetioca odnose se, kako na tu jednostavnu lepotu, tako i na veštinu gradnje koja vidljivo po samom zidu priprate i zidova, na prvi pogled, ne pokazuje neke tvrdo vezivne materijale.

− Interesantno je da se crkvica nalazi na samom vrhu brda. Svuda okolo ima mnogo zgodnijih lokacija, ali je ova crkva baš na samom vrhu. Ona je preživela napade Turaka i Bugara, i dan danas postoji, za razliku od ostalih crkava u okolini koje su srušene. Ostala sela oko Radenkovca imaju crkvišta, a ovo selo je uspelo da zadrži crkvu − kaže Mladen Antić, predsednik PD „Oštra Čuka”.

Glavna manifestacije na ovoj teritoriji je i 12. jula, na Petrovdan, kada se oko nje okupe meštani Radenkovca, Labukova, sela Jezera, Novog sela, Davidovca,sa tri međe opština Aleksinac, Svrljig i Sokobanje.

− Postoje neke pretpostavke da je crkva iz 17. veka. Ona je pravljena tradicionalno, blato, slama, drvene grede. I predsednik Mesne zajednice Boban Stojanović je više puta ukazivao na to da je Crkvi potrebna obnova, što je i evidentno. Selo je skromno, koliko je moglo iz svog budžeta izdvajalo je neka sredstva. Naravno moramo da spomenemo i angažovanje radenkovčana koji svake godine kose ovaj teren, i gospodina Boru Marinkovića, koji nije rodom odavde, ali je duže vremena tu i koji je sam uložio svoja sredstva, napravio klupicu, stolove, i eto sada postoji taj mobilijar, za one koji žele ovde da provedu jedan lep dan − dodao je Antić.

Jedna živa slika, decenijska, odnosi se na jedan boravak oko praznika Petrovdana. Livada u daljini. Na njoj čovek, koji na svojim leđima nosi harmoniku. Uputio se iz svoga sela Prekonozi kako bi se još jedared podsetio na rano detinjstvo. Ova planina, Devica, dom je ljudi koji su i uprkos modernim vremenima sačuvali onaj jednostavan životni osmeh. Istorija i čovek su jedna tesno povezana rečenica, jer da nije jednog, činjenja ili nečinjenja,ni drugi ne bi postojao,a kamo li bilo kakva budućnost. I ko zna koliko još ovakvih građevina, istorijskih, trenutno zaboravljenih, sakrivenih od pogleda, se nalaze na ovoj planini. Planetarno gledano, i jedna zemlja može biti mala, ali njeni ljudi ipak poštuju svetinju.