Поједина дворишта су права ризница старина, чија је употреба данас превазиђена. Пролазници када их уоче неретко не знају њихову намену, а чак ни млађи укућани нису свесни вредности коју су ти предмети имали за њихове претке.
У старо време неке од тих алатки имале су широку употребу у домаћинству, док су данас у неком кутку дворишта склоњене и заборављене. Један такав предмет је велика камена чутура, која се налази у једном сокобањском дворишту.
Дугачка је мало мање од једног метра, уметнички исклесана у камену са видљивим убодима длета и ширим дубоким кругом. У њој су се некада тучком или другим импровизованим средством млеле и туцале разне ствари. Од брашна, ораха, до зрна кафе. Али, некад је то било сасвим другачије.
Овакве камене чутуре служиле су како у послу, тако и у домаћинству, а и власник у чијем смо дворишту затекли овај предмет се не сећа када је и направљена, а остала је, како каже, од старина.
– Тада нису имали ни за кафу… Ни за ништа. Све што се данас меље на воденицама, то се туцало у оваквим каменим чутурама. Шта год је требало за домаћинство и за посао. Жене су туцале у њима како за колаче тако и за све. Када се туцала кафа у њу се стaвљала ракија и живо јаје како би добила посебан шмек. Није се имало, као после за млевење кафе, па се та таква кафа пекла на шпорету, на ватри у такозваном ‘пржуну’, млела и просејавала.
Некад се, када није имало кафе, пекла и такозвана кафа јечменица. То је био мирис, како се понеки и данас сећају који се простирао широм бањских улица, а понекад, ето, дође опет и наново из сна у ову нашу савремену јаву.
