U uslovima našeg podneblja na ozimim strnim žitima često nastaju oštećenja od mraza. Osetljivost biljaka na mraz uslovljena je količinom vode u tkivu i njenim odnosom sa sadržajem šećera i oligosaharida u ćeliji, a uzrok oštećenja je led koji se, smrzavanjem vode, može formirati u međućelijskim prostorima i u samoj ćeliji.
Nastupanjem uslova koji obezbeđuju postepeno otapanje leda, voda se povlači iz međućelijskih prostora, ćelija je absorbuje, a njen turgor se ponovo uspostavlja, tako da biljke mogu da nastave proces rastenja i razvića. Pri brzom i naglom snižavanju temperatura dolazi do formiranja leda unutar ćelije, nepovratnog narušavanja strukture citoplazme i uginuća biljke.
Biljke mogu da stradaju i ukoliko duže budu pod ledenom korom, usled gušenja i gladovanja. U takvim uslovima sve rezerve ugljenih hidrata troše se na disanje. Pri naglom otapanju ledene kore takođe može doći do oštećenja i stradanja biljaka, jer se u takvim uslovima pogoršava provetravanje zemljišta. Biljke počinju da dišu bez prisustva vazduha, stvaraju se otrovne materije štetne za biljku. Sposobnost biljaka da spreče ovakve procese i podnesu njihove toksične produkte u vezi su sa opštom otpornošću ozimih strnih žita na zimu. Na sve ove procese u ćelijama mladih biljaka pozitivno utiče takozvano „kaljenje” biljaka, a to je zapravo povratno fiziološko prilagođavanje nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine, kojim se povećava prilagodljivost biljke i njena sposobnost prezimljavanja.
Preduslov ovog procesa jeste zaustavljanje procesa rastenja i razvića i prelazak u stanje mirovanja, što, pak zavisi od svetlosnih uslova, fotoperiodizma i ishrane biljaka. U toku kaljenja biljaka nastaje gubitak vode, citoplazma ćelija iz tečnog prelazi u amorfno stanje, što povećava otpornost ćelije na mehanička oštećenja i smanjuje mogućnost obrazovanja leda unutar nje. Takođe, dovoljna količina ugljenih hidrata i odgovarajućih proteina značajno snižava temperaturu obrazovanja leda u međućelijskom prostoru i temperaturu pri kojoj pritisak leda dostiže maksimum i olakšava absorpciju vode iz međućelijskih prostora.
Na otpornosti biljaka strnih žita na nisku temperaturu i bolje prezimljavanje možemo uticati i pravilnim izvođenjem određenih agrotehničkih mera. U tom smislu veliki značaj ima vreme i način setve. Setvom strnih žita u optimalnom roku obezbeđuju se uslovi za ujednačeno nicanje i dobro ukorenjavanje i reguliše se harmoničan razvoj biljaka do zime. Biljke tako ulaze spremnije za nastupajući hladni period, što im povećava sposobnost prezimljavanja i obezbeđuje da u proleće nesmetano nastave rast i razvoj.
U slučaju kasnije setve, kao što je to slučaj u ovoj godini, eventualne posledice izmrzavanja na biljkama strnih žita u proleće takođe je moguće ublažiti posledice primenom adekvatnih agrotehničkih mera. Značajni efekti se mogu ostvariti valjanjem useva pri čemu se ponovo uspostavlja kontakt korena sa zemljištem, prethodno prekinut usled golomrazice. Često smo prinuđeni da razbijamo pokoricu lakim drljačama, čime se podstiče bokorenje i odvodnjavanje odgovarajućim kanalima.
Na povećanja sposobnosti prezimljavanja značajna je uloga fosfora. Na nedostatak ovog elementa strna žita su posebno osetljiva u početnim fazama rasta i razvića, a posledice se kasnije teško mogu ublažiti. Uloga fosfora je ključna u procesu kaljenja biljaka, jer utiče na metabolizam azota i fotosintezu, a kalijuma u prometu energije i materija u biljkama, posebno sintezi ugljenih hidrata, koji regulišu vodni režim biljaka.
Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Knjaževac
Srđan Cvetković, dipl. ing. poljoprivrede
Naslovna slika preuzeta sa sajta Mačva Info.
