Priča odnosno članak koji sledi, nekog će možda malo iznervirati zbog nepravde, ali svakako ima srećan kraj i sobom nosi par bitnih životnih pouka.
Priča počinje pre dvadeset i jedne godine, kada je Goran Petrović, talentovani učitelj iz Sokobanje, napisao pesmu „Ne traži zvezdu”, koju možete čuti u snimku koji prati ovaj tekst, i sami prosuditi koliko je pesma lepa. Ubrzo nakon toga, Goran je upoznao Katalinu Radmilu koja vodi Turističko društvo „Izletnik” iz Beograda i ona ga je zamolila da pesmu pokloni njoj odnosno njenom turističkom društvu tako da se pesma više od dve decenije na kraju svakog putovanja recituje a onda je dele kao suvenir svim putnicima.
− Na taj način je pesma stigla u sve krajeve sveta i nekima se mnogo dopala. Neki su mi se posle zahvaljivali govoreći da im je mnogo pomogla, da je lekovita, da je neka vrsta terapije. Posle toga objavljivali su je i na internetu, neki su joj tom prilikom malo promenili i tekst, ali ja na to nisam obraćao pažnju. Bilo mi je drago što pesma čini ljude srećnim. To je trajalo sve do pre dve nedelje kada me je Katalina pozvala i rekla da pogledam šta se na internetu dešava sa mojom pesmom. I onda sam ja video da je moja pesma „Ne traži zvezdu” prevedena, da tako kažem, na hrvatski odnosno na ijekavski i da je stavljen samo drugi naslov „Ne osvrći se” a da je potpisana kao pesma Slavka Mihalića, hrvatskog akademika i pisca, koji je preminuo 2007. godine. Ispod toga su bili komentari oduševljenja kako je Slavko mogao da napiše tako lepu pesmu. Mnogi su komentarisali da im je to omiljena Slavkova pesma, mada je bilo nekih sumnjičavih koji su govorili da to nije njegov stil. Ja sam bio zbunjen kada sam to čuo − kaže Goran.
On dodaje da je njegovu pesmu, naravno na ijekavici, recitovao najbolji hrvatski recitator Zrinko Kapetanić, koji je u rangu Šerbedžije a verovatno i bolji jer ima savršenu punoću glasa, boju i akcentovanje.
− I ja slušam izuzetan glas i recitovanje i bio sam u potpunom šoku, moja pesma a potpisan Slavko Mihalić. Onda sam zvao novinarku „Politike” Slavicu Stuparušić, koja takođe radi u društvu „Izletnik”, upoznali smo se pre 7, 8 godina kada su obilazili Sokobanju. Ona mi je rekla da odmah svuda gde mogu pišem demante na internetu a da će ona odmah zvati Zagreb, što je i učinila. Vrlo brzo je stigao i odgovor da ne samo da tu pesmu nije napisao Slavko Mihalić hrvatski akademik i pisac nego jasno piše da je tu pesmu napisao Goran Petrović i da objavljena je u njegovoj knjizi „Igra s orlovima”. Ubrzo posle toga zvao me je i Zrinko Kapetanić koji je rekao da je proverio kod najboljih hrvatskih kritičara i da su oni potvrdili da je pesma moja. Pored toga, iz Zagreba odnosno iz institucije koja je u rangu naše Narodne biblioteke takođe smo dobili isti odgovor. Da apsurd bude veći u međuvremenu je u hrvatskoj napravljen mural posvećen velikom akademiku Slavku Mihaliću a na muralu pored toliko njegovih pesama oni su stavili stihove moje pesme „Ne traži zvezdu”, tako da sam ja postao jedini srpski pisac čiji stihovi stoje na muralu u Hrvatskoj − kaže sada već malo kroz smeh Goran.
I kao što sam već napisala na početku, priča ima srećan kraj. Zrinko je ispravio, sada stoji da se pesma zove „Ne traži zvezdu” i da je autor Goran Petrović. U međuvremenu s obzirom da se to pročulo, Gorana su zvali neki glumci koji su želeli da recituju tu pesmu. Umetnica Jelena Jovičić recitovala je tu pesmu za Teatar poezije iz Australije.
− Sve je sada u redu i sve ide kako treba ali moram da kažem da mi je bilo jako teško i bio sam u šoku kad sam čuo svoju pesmu a potpisan je neko drugi, trebalo je mnogo nerava za to. Jer znate kad u potpisu stoji da je pesmu napisao Goran Petrović, učitelj iz Sokobanje, možda niko ne bi ni obratio pažnju na nju a ovako kad stoji da je pesmu napisao Slavko Mihalić onda su to komentari i lavina oduševljenja, neki su napisali da je znaju napamet da im je to omiljena Slavkova pesma, ja se nadam da će im ona i dalje ostati omiljena samo što će morati da kažu da nije pesmu napisao Slavko već Goran Petrović učitelj iz Sokobanje − dodaje Petrović.
I na kraju možemo zaključiti da je pesma zaista lepa i kvalitetna, puna optimizma i uči nas radosti življenja. Neki, poput gospođe Kataline Radmile su odmah to primetili, tako da ne možemo reći da pesma nije bila zapažena od samog početka svog nastajanja, ali ipak ne možemo a da ne zaključimo, da negde u nekim malim sredinama žive talenti koji nikada ne budu sagledani na pravi način, skromni, oni koji i ne traže zvezdu, ali zbog neke ravnoteže u kosmosu ipak je na kraju nađu.
Intervju sa učiteljem Goranom Petrovićem možete pogledati u video prilogu ispod.
