Tradicije su nešto što narod voli i što neizmerno poštuje. Tako je i juče, 2. avgusta, svečano obeleženo 150 godina od izgradnje hrama posvećenog svetom proroku Iliji u MZ Vrelo-Istocima, izdvojenom kraku sela Čitluk nadomak Sokobanje. Samom kulturnom delu prethodila je liturgija u hramu koju su služili protonamesnik Nemanja Tobić i protonamesnik Ivica Stanković. Nakon obilaska oko crkve i tradicionalnog sečenja kolača, gosti su imali priliku da uživaju i u kulturno-zabavnom delu programa organizovanom od strane Udruženja građana „Banjsko preobraženjeˮ i MZ Vrelo, kao i meštana i učesnika.
Svojim umećem u očuvanju tradicije kroz igru predstavili su se KUD „Mladostˮ iz Čitluka i KUD „Sokoˮ Sokobanja.
Slavoljub Ćirković, predsednik Upravnog odbora Udruženja građana „Banjsko preobraženjeˮ i predsednik KUD-a „Sokoˮ, kaže da su ovakva druženja veoma bitna i da se na takav način nastavlja očuvanje tradicije.
– Mi smo hteli da obeležimo ovaj jubilej na malo lepši način i da napravimo jedan kulturno-umetnički program. Iz Čitluka nam se pridružilo Udruženje žena Etnos S. Pored pomenutih folklornih društava, tekstove svojih pesama čitali su Hranimir Milojković i Miloš Veljković iz Udruženja Književnika ‘Stojan Živadinović’ iz Sokobanje. Publici se predstavila i književnica rodom iz ovih krajeva Dušica Milanović Marika, ma pesmom su nas zabavljali Dragan Živanović Sokobanjac i Ivana Elektra, koja je otpevala svoju pesmu ‘Pevaj Srbijo’, posvećenu ovom svetom mestu. Tako da smo imali jedan lep program i želja nam je da vratimo ono što je nekada bilo – kaže naš sagovornik.
Dragan Živanović, predsednik MZ Čitluk, još pamti ona stara vremena kada se narod okupljao na ovome mestu u velikom broju.
– Sećam se, kada sam bio mali. U moje vreme je bilo ovde kao na vašaru. Nažalost, dešava nam se da se broj ljudi smanjuje. Da nam se populacija u Srbiji smanjuje. Apelovao bih na svu omladinu da se što pre žene. Da se devojke udaju i da čuvaju decu. Da bi tako oživeli, ne samo ovaj kraj, nego i celu Srbiju i da bismo podigli i tradiciju i folklor i sve umetničke vrednosti naše zemlje na jedan mnogo viši nivo – prenosi nam svoja osećanja i nadu Dragan Živanović.
Ivana Elektra, estradna umetnica, rodom je iz Vrela. Ovde je kraj izvora reke Moravice i ovoga hrama provela svoje detinjstvo. Pesmu „Pevaj Srbijoˮ posvetila je ovoj crkvi. Na njenu inicijativu započeto je ostvarivanje jubileja na ovakav način.
– Veoma mi je drago što smo se ovde okupili da na ovakav način proslavimo jubilej. Kažu, ništa nije slučajno. Čitajući knjigu ‘Buđenje’ Antoni de Mela, i rukopis koji opisuje boravak kneginje Perside Karađorđević u ovim krajevima i sled okolnosti koji je doveo do podizanja ove crkve, a koju sam dobila od pokojnog čika Tome, čoveka zaduženog za nju, osetila sam potrebu da nešto uradim. Evo nakon dve decenije, iskomponovala sam pesmu ‘Pevaj Srbijo’ i zabeležila u stihovima, gde je izvor voda najčistija, otac majka najmilija, crkva sveti Ilija. Ostavim to tako i snimim. I na podsećanje aranžera Kobca, da je ove godine i jubilej crkve, shvatim sve ovo kao jedan zadatak da nešto ovde mora da se dogodi. Sve se sklopilo… A ako ništa drugo ljudi su saznali istorijat ove crkve – kaže za naš portal ova estradna umetnica.
Ono što je takođe obeležilo jubijej jeste i kolo koje se pod zvucima saksofona Ljubiše Savića iz Vrela, oca Ivane Elektre, zadenulo na livadi pokraj hrama. Tako u radosti i veselju proteče još jedan dan u ovim našim krajevima podno planine Device.
Da podsetimo. Izgradnja ove crkve započela je davne 1869. godine. Osvešćena je 1872. godine. Hram su, po nekim mišljenjima i pričama, gradili klesari sa Jadrana i po svom izgledu i zvoniku u priprati, arhitekturalno, podseća na građevine tipične primorskom području. Svemu ovome, prethodio je boravak knjeginje Perside Karađorđević. Kćer Jevrema i Jovanke Nenadović, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka Kleopatre, Arsena i kralja Petra Prvog, u to davno vreme boravila je i u ovim krajevima. Tom prilikom darivala je i 18 dukata, kao početni zalog, da bi se ovde, blizu izvora reke Moravice i kraj kamenog krsta oko koga se okupljao narod, izgradila crkva. Posvetili su je svetom proroku Iliji, u narodu poznatom kao Ilija Gromovnik.
