Uzbudljiva lovačka priča, koja se odigrala nedaleko od Sesalačke pećine, verovatno će se prepričavati i po završetku lovne sezone. Lovci su rano izjutra krenuli da love divljeg vepra čije su tragove pronašli u šumi, a onda su im nenadano vukovi napali kerove. Dugogodišnji lovac Goran Simonović iz Lovačke sekcije „Sesalacˮ ostao je bez svog kera, ali su na kraju lovci uspeli da ubiju i jednog od vukova.
– Mi smo čuli da ker laje, ne samo moj, bila su tu još dva, tri, onda smo čuli da cvili i tu je bio kraj. Najbliži tom vuku je bio naš drug, lovac Nikola Milovanović i on je prvi u tom pravcu otrčao i video da vuk davi kera i odstrelio tog jednog vuka, dok je drugi vuk pobegao. I mi smo odmah pristigli tamo, ali bilo je kasno. Stradali su i vuk i ker – kaže nam ovaj lovac koji se i pored plena iz šume vratio nezadovoljan jer je izgubio svog pomagača u lovu i prijatelja.
Kaže da pas nije imao šanse pored vuka koji je poprilično jak i sa ogromnim zubima. Nisu pomogle čak ni zaštite koje su stavili kerovima.
– Ker je za njega ništa, bez obzira što je imao oko vrata ogrlicu od metala da ga, kobajagi, zaštiti. Međutim, vuk ga je odmah zaklao, rasporio i ker je nastradao. Drugi jedan ker, isto moj, zadobio je povrede po glavi, ali se nekako spasao i pobegao – prepričava Simonović, koji se lovom bavi skoro četrdeset godina.
Odvajkada je po selima vuk bio strah i trepet. Sada se, kaže ovaj lovac, situacija promenila. Stoke je sve manje, pa vuk retko silazi, a i kada siđe ne može baš da učini neku štetu. Sada napada srneću divljač, a zadaje glavobolju i lovcima jer davi lovačke kerove.
– Srneću divljač je uništio, nanevši štetu lovištima i lovačkim društvima koja od tog lovnog turizma imaju koristi. Sada nam stvara probleme jer davi lovačke kerove. Skoro svake nedelje nekom lovcu pojedu kera. I odstrelio se poneki vuk, jer je opasna divljač, mada je sa druge strane i dobar jer čisti prirodu od drugih životinja koje tamo nastradaju, ali je ujedno i štetan za nas. I zato je trajno dozvoljen odstrel, znači u toku cele godine – objašnjava ovaj iskusni lovac.
Ranije su se o vukovima ispredale razne priče, od kojih su neke i danas ostale u narodu. Priča se da vuk tokom zime kada nema hrane u planini, pošalje ženku vučicu koja je u teranju da namami čopor pasa u planinu i da tako opstaju. Naš sagovornik kaže da, koliko zna, to do sada nije zabeleženo, a dodaje da iako postoji veliki strah malo je primera da je vuk napao čoveka. Poslednji slučaj, po njegovom saznanju, zabeležen je pre sedamdesetak godina.
– Pradeda mi je pričao da je polovinom prošlog veka, pedesetih, šezdesetih godina, samo jedna besna vučica napala jednog čoveka u našoj okolini. Inače vukovi beže od ljudi. U sela se teže približavaju. Šakali su prisutni po selu, između kuća takoreći, a vukovi možda baš na neku mnogo gladnu zimu. To se nije desilo nigde da se vide negde u selu među kućama. Obično borave visoko u planini – priča nam ovaj lovac iz Lovačke sekcije „Sesalacˮ koja trenutno broji petnaestak lovaca.
Tekst: K. Đ; J. R.
