Jednom davno… Možda ne toliko davno, jer nije u pitanju bajka, već događaj koji se zaista i odigrao. U jednom gradu desilo se nešto neočekivano. Zamislite, centrom se prošetao pravi, pravcati slon.
Dan koji je, kao i svaki drugi, obećavao sunce, šetnju i razbibrigu, u trenutku zamenila je neobična atrakcija. Cirkus koji je stigao u grad izveo je, u šetnju promenadom, slona, a bogami i još mnogo drugih životinja. Ali slon je slon. Stupivši na te mermerne ploče, za tili čas je prouzrokovao oduševljenje prolaznika, a najviše onih najmlađih, koji možda i nikada uživo nisu videli slona.
Kao i u svakom drugom malom gradu, vest leti od uva do uva, od kuće do kuće. Sve se sjurilo u centar da vidi to čudo. Komšiluk je vikao: „Slon u gradu, slon u gradu! ‘Ajde komšo, idemo! Komšinice, batali ručak, pa ne događa se svaki dan ovakvo čudo”.
A i ja nisam krio oduševljenje. Izašao sam da vidim, a i da zabeležim taj nesvakidašnji dan. A u centru predstava.
Sa leve i desne strane promenade, načičkalo se i staro i mlado, očiju uprtih u cirkusku povorku koja je predvodila ovu veličanstvenu životinju. Na čelu lepa, plava žena, obučena u crveni sako sa zlatnim dugmetima, crnoj suknji i crnim čizmicama. Liči mi na krotiteljicu lavova. A pored nje klovn, sa malenim dečakom, možda naslednikom, te lepe profesije. Iza njih vodiči slona. Ne znam da li je iko i primetio mladog plavokosog momka, koga je milovala slonovska surla.
Ispunio se centar grajom dece. Na sve strane se čulo, „mama vidi slon, mama, mama, slon”. „Ma pusti me dete, vidiš da razgovaram sa čovekom. Koliko košta ovaj magnet.” A prodavac u čudu, zabezeknut, gleda kroz zbijenu gomilu, jer slona uvek možeš da vidiš, velik je. Pa i mlada majka zbunjena njegovim neodgovaranjem, a videvši u trenutku krajičkom oka slona, reče: „Pazi stvarno, otkud slon?”.
I tako sve redom, duž ove promenade. Prolazi slon, a za njim trče deca i ljudi, da bi što više i duže gledali ovog gorostasa. A on nogu pred nogu. Šta li je video onim velikim očima? Da li smo i mi njemu bili isto tako interesantni? Ne znam. Ali je obišao centar ovog lepog grada. Ispratila ga je gomila ljudi, gledavši kako se u daljini gubi ta divna i magična povorka.
A ovaj grad pamti. Pa ko sve nije prošao ovom promenadom. Od malenih cipela do velikih ljudi, umetnika, pisaca… A ostaće zapamćeno i to, da je u 21. veku, centrom ovog grada, prošetao jedan slon.
