Sa jedne strane vrhunski glumac na sceni, sa druge prepuna sala oduševljene publike – ovako bi se u jednoj rečenici mogao opisati sinoćni susret glumca Nenada Jezdića sa sokobanjskom publikom u bioskopu „Moravica”. Monodrama „Knjiga o Milutinu” Zvezdara teatra, koju je publika netremice pratila, režirao je i adaptirao Egon Savin. Nastala je po istoimenoj knjizi Slobodana Danka Popovića, objavljenoj 1985. godine, koja po rečima glumca nudi jednu nedvosmislenu i nedodirljivu meru istine. „Istinu o uzaludnosti nekih političkih ili kakvih god ideja iz onog vremena Velikog rata. Istinu koju nisu stvarali ni pobednici, niti gubitnici, nego oni koji su to iskušenje i to vreme rata i stradanja izneli. To je ono što je najzastupljenije i u kućama i u domovima našim”, kaže za Sokopres glumac koji je sa lakoćom izneo ovu ulogu, nelišeći je emocija i vrhunskog umetničkog pristupa.
Jezdić, koji je ovu monodramu opisao kao duhovni i materijalni testament, kaže da ona nudi jednu meru istine koja može ganuti čoveka i vratiti ga u kolektivno i emocionalno sećanje.
– Svaka kuća, svako domaćinstvo, svaka loza, svako bratstvo, svako pleme, svaka porodica, namerno koristim ove arhaizme, imala je nekog svog koji je bez pogovora krenuo. Isto kao i Milutin koji kaže ‘Srbija mora da se brani’, u startu vidi neke uzaludnosti, vidi da su te neke velike ideje jedne države južnoslovenskih naroda u startu nerecipročne. U startu su nelogične – kaže glumac.
I sam junak u ovoj priči nagađa i naslućuje sve te nelogičnosti, vođen svojom ograničenom svešću i svojim prostodušnim jezikom postavlja pitanja koja ostaju bez odgovora.
– Taj roman je osporavan, svi su ga zloupotrebljavali i koristili kako je to njima odgovaralo. Ja tu, u romanu, pre svega vidim jednu naturalističku i realističnu priču pojedinca u vihoru i u vrtlogu nekih događaja na koje ne može da utiče, a sticajem okolnosti i silom prilika je predodređen i osuđen, i život ga je doveo u tu poziciju da učestvuje u tim događajima.
Glumac Nenad Jezdić je, kako nam kaže, imao sreću i zadovoljstvo da sa naslednikom baštine Slobodana Danka Popovića dogovori da naprave antiratnu dramu, što je bila i poruka pisca. Posrećilo mu se da krajnji rezultat bude nešto više od obične predstave. Komad koji igra već skoro dvesta puta svaki put ga iznova obavezuje da Milutinovu dilemu i emocije prenese gledaocima.
– Ova predstava se i sluša, ali i gleda i oseća. Ovo je predstava koju intenzivno osećam i kojoj sa jednakim emocionalnim angažmanom, intimnim i ljudskim svaki put pristupam – iznosi svoja osećanja glumac.
On kaže da i sam ponekad ima dilemu da li je potrebno ovoliko igrati, izgarati i davati se, ali onda dodaje da je dužan upravo istine radi i tih ljudi. I onda više dileme nema, ni za njega, ni za publiku.
– Nekako se na jedan fantastičan i na način na koji samo pozorište može da donese, ti ljudi ponovo rode, ponovo ožive, ponovo progovore iz svog mentaliteta, iz svoje intime, iz svoje prostodušnosti. Jako je uzbudljivo kad, posle svih ovih iskušenja koje smo mi kao narod imali i preživeli, posle svog greha koji smo svesno ili nesvesno primili na sebe, vidiš ko su bili naši preci, kad vidiš kakvi su to junaci bili, kakvi su to ljudi bili, koliko su bili časni, koliko su bili čojstveni… To je ono što predstavu čini intrigantnom i gledanom – kaže nam Jezdić koga ganutost Milutinovom sudbinom i iskrene emocije ne napuštaju ni nakon silaska sa scene.
Na kraju razgovora, popularni glumac prokomentarisao je i uslove u kojima je ovaj komad izveden sinoć u Sokobanji.
– Savršeno. Evo koliko sam se vozio iz Beograda do Sokobanje i nisam znao gde dolazim, dođem u novu salu, u novu garderobu, dođem kod domaćina, kod ljudi koji te svi sačekaju na vratima. I bez obzira na tvoj napor, bez obzira na tvoje neko trenutno stanje shvatiš koliki je trud ljudi u Sokobanji – rekao je Jezdić i zahvalio se organizatorima i publici.
Komad „Knjiga o Milutinu” do sada je pogledalo više od 10 000 posetilaca, a važno je spomenuti i to da scenografiju i kostimografiju potpisuje Vesna Popović, kompozicije Bora Dugić, a producent je Dragiša Đurguz.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević; Kulturni centar Sokobanja
