Неки дани вас просто обрадују својим феноменима, које уколико имате среће или сте по природи ранораниоц, можете уочити на небеском своду. Тако се и ова дуга појавила баш у зиму, по неким изворима када се ређе виђа, у раним јутарњим часовима на небу изнад Сокобање.
Дуга је оптичка и метеоролошка појава видљива на небу приликом преламања сунчевих зрака кроз ситне водене капи. Јавља се најчешће након кише, а ова, фотографисана јутрос ок 7 часова, појавила се у пуном сјају и интензитету тик пред саму кишу.
Оне по своме изгледу могу бити, поред примарних и секундарних (са једним или два лука) и терцијарне и квартарне, али се као такве ретко виђају. Могу бити и монохроматске. Народ је увек овај феномен везивао за догађаје и придодавао им, са њиховим појављивањем, како оне сретна предсказања и веровања тако и она друга мање сретнија. Дуго се веровало у њену материјалну и магијску природу у изразима „ходати по дуги, проћи испод њеˮ – срећа, богатство. Сматрана је у грчкој митологији везом или путем којим се може од земље доћи до неба. Према кинеској митологији,дуга је прорез на небу који је направила богиња „Нуваˮ користећи камење од пет различитих боја. Према хришћанској митологији, Бог је након Нојевог потопа ставио дугу на небо као знак новог савеза Бога и људи.
Постоје нека веровања да уочавање дуге у зиму обећава срећу у читавој години. Таква се срећа дели са члановима породице, пријатељима и другима како би се то мало среће, случајно виђено, пренело и на њих. Има и оних веровања, да кажемо народно- прогностичарских, која виђење дуге у зиму на хладан и сунчан дан, повезује са очекивањем озбиљног мраза, заправо промене времена.
Било како било…Да ли као метеоролошки и природни феномен. Да ли као веровање подстакнуто различитим хоризонтима људске маште, лепо је у јутарњим часовима посматрати ову игру светла и водених кристала на плаветнилу свода. И наравно, мало среће и фотографија, поделити са другима.
